Бранич

ПРАВНА ТЕОРИ-ТА 0 ОПСТРУКЦИЈИ

301

правни фонд дебатних правила, који резултује по природи ствари, има у очима белгијски сос!е <3е соттегсе, кад учлану 61. каже о руковођењу акционарским скуповима: „Без 81а1и1з с1е1егттеп<; 1е тос !е с1е с1е1ЉегаМоп <1е 1' а88етђе1ее о 'епега1е. Еп 1' аћзепсе с1е сИврозШопб, 1ев потшаУопб 8е Јоп^ е!; 1е& (1ес1810П8 8е ргеппет с1' аргез 1ез гед1ез огтптгељ (Иез аззетМеез (1еШ)егап1е8. и Овај члан белгијког сос !е с1е соттегсе изрпче правило, које и без њега уопште важи свуда, где се држе скупови. Види се да има заједничких основних правила права о дебати, која важе подједнако за парламентарне као и за ванпарламентарне дебате. И то не треба тај однос замишљати тако, као да су та правила прво била специјално парламен тарна правила, па су одатле пренета на ванпарламетарне дебате. Основна правила права на дебату се напротив, бар по свом најбитнијем састојку, тако неопходно резултују из природе ствари, да се без њих не да замислити већање и доношење решењана једномскупу. Она имају, као што тачно примећује Штауб, „свој основ поглавито у забранама реда и правичности и тако су удешена, да се може рећи да није могућа друга уредба дотичних питања" (ор. сИ., прим. 16.) Појмови: мањина, већина, предлог, дебата, објава решења, председник, деловођа, протокол и т. д. значе исто, па била реч о дебати у Државном Савету, или о дебати у каквом удружењу ситних газдица; па кад су већање и доношење одлуке циљ сваке дебате и кад опструкција значи осујећењесваког већања и доношења одлуке, морају и за опструкцију важити иста правна правила, па било да је реч о оиструкцији у парламенту или у каквом акционарском друштву. Ко тврди да за парламентарно већање важи из с?гецијалних разлога у том погледу нешто друго, мора ту разлику детаљно доказати и основати. Овде је реч не о материјалном државном праву или о материјалном нриватном праву, већ о формалном праву дебате; и зашто се најосновнија иравиласеега права на дебату не могу баш применити на парламентарну дебату: за то су још до сад остали дужнп аргументације. Више се пута могао чути у последње доба један државно-правни приговор. Он је у ставу: ба1ив геГрићПсае зиргета 1ех еек). Посланпк је, тако је онисан тај став, пре свега обвезан по своме знању и умењу да ради на општем благостању и да све спречи што је штетно по опште благостање. Кад