Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

43

двема изједначава закон једну трећу, коловође, ове потстрекаче и вође, којима обично следује маса, која је само заведена и занета за побуну. Према томе налазимо у § 115. ов& две казне: 1. Затвор најмање 6 месеци за саучеснике побуњене гомиле. 2. Робију до 10 година за коловође, не мање оне, који су криви за противстајање извршним чиновницима (§ 113.) извршено у гомили, или за принуду каквог надлештва или чиновника (§ 114.); допуштена је према њима и примена полицијског надзора. При постојању ублажавних околности спушта се ова казна до оне, која је припрећена за просте саучеснике гомиле.

ЧБТВРТА ГЛАВА Ослобођење апсеника и побуна (казн. зак. §§ 120—122). Кгаи>е1, сИе 81гаЉагкеИ; <1ег ЗеИзвШеЈгећт^, у 68. Св. XXXIV. (1883.) стр. 505. Неггод, на нстом месту, стр. 85. I. Ослобођење апсеника или помагање, да се овај сам ослободи апса, кажњава се у опште само ако је намерно, и то казном затвора до 2 године (§ 120.) II. Ако су ова деликта извршиле личности, којима је поверен надзор или праћење апсеника, то се повећава не само кажњивост, што у закону није истакнуто, већ се проширује и на нехат. Закон (§ 121.) кажњава тада: а) ако је то било намерно затвором до 3 године, б) ако је из нехата затвором до 3 месеца, или новчаном казном до 300 марака.. Упореди казн. зак. §. 374. у погледу чиновника, који се разликују од оних лица, којима је само наложен какав посао око апсеника; ова лица могу бити и приватпе личности. 1 III. Побуна. Ако се апсеник сам ослободи, ово је ослобођење само повреда апсанске дисциплине, није кривично дело. Ако се при том ослобођењу послужи силом према личностима, подмићивањем, телесном повредом, противстајањем или оштећењем ствари, то се примењује само казна предви1 Царевпнски Суд од 25. септ. 1882.