Бранич

ПРАВНА ТЕОРИЈА 0 ОПСТРУКЦИЈИ

293

и немачки грађански судски поступак (§ 252): „Одбрандбепа средства, кад их учасници поднесу накнадно, могу на предлог бити одбијена, ако би се њиховим примањем отегло решење правног спора и суд дошао до уверења, да оптужени у намерп да отегне спор или из грубе нехатности није раније поднео одбранбена средства". Кад човек прочита литературу, дебатне протоколе, извештаје о мотивима поменутих законодавстава, може се уверити да творци овпх закона цитираним одредбама нису мислили да уведу нове правне принципе у постојеће правно стање, већ да су истим само хтели формулисати правни принцип, без кога се не може замислити усмена дебата. Јер је биће сваке дебате оно, што га латинско име судске дебате назива „ргосезвнв" (ргосес1еге): корачање к извесном циљу, наиме решењу. Ако би руковалац дебате морао гледати с везаним рукама, како странке стављају на пут разне сметње спору, који би по природи својој требало да се сврши брзо, како спор, уместо да га убрзају, насилно задржавају: онда би то било изигравање права о дебати, а не његово остварење. Поменути закони иду истина у остварењу принципа о дебати још даље него што по нашим досадашњим извођењима изгледа потребно. Поменути параграфи заогрћу руковаоца судске дебате нравом такозваног „суверенитета". На основу те своје моћи може руковалац судске дебате одбити и такве говоре, који, и ако проузрокују отезање спора, по садржини имају у себи ипак нечега новога и битнога и. благовремено поднети, могли би имати утицаја на доношење одлуке. Тај суверенитет није неопходно дат свакоме председнику, он је особена моћ руковаоца спорне дебате. Онанпје потребна у случају кад једна страна неће да нзнесе по садржини нншта ново или значајно; у случају, кад једна страна хоће очигледно да понови само оно, што је сама или друга страна износила већ десет пута; у случају, кад једна страна по понашању нема другог смера до да траћи време — једном речи, у случају — зН уета ус И јо — „чисте" опструкције. За борбу против ове чисте опструкпије довољна је она моћ руковаоца дебате, коју теорија ироцесуалног права назива „полицијском влашћу" председника дебате. На основу овог права руковалац дебате има да се стара о томе, да нико не нарушава ред и достојанство дебате. Ово право полицијске власти одређује аустријски грађанскп судеки поступак у