Бранич

294

Б Р А Н II Ч

§ 180 речима: „Цредседник отвара, руководи и закључује дебату, даје реч и може је одузети ономе, који не слуша његове наредбе... Председник има да се стара о томе, да се ствар исцрпно расправи, али и да се дебата не отегне опгиирношћу и незнатним споредним расправама..." Ово право полицијске властијесте оно, које неопходно има сваки руковалац сваке дебате. И у оним параграфима уредбе о дебати, у којима је описана ова моћ полицијске власти председникове, налазим позитивно-правни доказ права и дужности председникових, да у случају оиструкције оним говорницима, који се јављају за реч у циљу опструкције, откаже реч, гезрекИуе да им одузме реч, чим се тај циљ несумњиво увиди у току исте. Могао бих ово што тврдим илустровати на једном конкретном примеру. Скупштински пословник угарског парламента (§ 221.) говори овако: „Само председник има право да прекида говорника за време његовог говора... Ако говорник употребљава изразе, који се не могу да сложе с јавним моралом, јавном пристојношћу и иначе с угледом парламента...,, може председник већ првом приликом одузети реч говорнику". По § 250 председник бди над одржавањем реда и пословнпка. § 255 најзад наређује: „Ако који члан парламента нарушава ред, може га председник опоменути на ред. Ако дотични настави нарушавање реда и ако није потребно брзо решење, може скупштина и т. д." Текстирање цитираних параграфа није срећно, као што је уопште, узгред речено, поменути скупштински пословник пример обрасца за то, како не треба текстирати правна правила. Тако § 221 говори само о случају, кад се „изрази, које је говорник употребио, не могу да сложе с достојанством скупштине". Али извесно он жели да се распростре и на случај, кад је употребљени израз по себи без приговора, а пропраћен је наглашајем или гестом, који се не слаже с достојанством скупштине — примере не треба наводити, лако их је замистити. И кад неко хоће да понови један, по себи без приговора говор, као у горе наведеном примеру, десет пута једно за другим, било би такво фриволно изигравање скупштинског пословника очевидно говорнички посао, који се „не може сложити с достојанством куће." С тога је смисао § 221. тај, да треба одузети реч говорнику, кад његов говор