Бранич

558

Б Р А Н II Ч

стране оштећеног утврђено, може и не примити као истина само по томе, што општина, која има у ствари штету да накнади, наводи разлоге, да заклетва није истинита. Разлози које општина може навести веома су растегљиви и није их требало допустнти при постојању већ положене заклетве од стране оштећеног, или ако се општини даје право да истиче да штета, коју оштећени износи није истинита, онда је требало, кад већ вештаци ннсу у стању да величину штете оцене оставити суду право да величину штете умери према свим ислеђеним околностима, а оштећеног не нагонити на полагање заклетве, кад се истој не верује. Тиме би се сачувао карактер заклетве као светиње по хришћанском религиозном гледишту. 0 кривоклетству ирив. тужиоца због лажне заклетве о величини штете по овом закону, не може, према овоме, бити речи. Све се свршава на умерењем оштете (чл: 14 и 20 а. пом. зак.). 7. Исто тако у случајима §§ 294 и 295 гр. с. п., кад парпичар вредност штете опредељује заклетвом, па ова вредност по умерењу суда илп оцени вештака буде претерана, било би врло незгодно и неправнчно, ако би се усвојило постојање кривоклетства с тога, што се парничар у сувишној ревности и себичности могао и преварити, те вредност оценити као већу но што је у ствари. 1 У колико се с једне стране овим умеравањем штете од страпе суда или вештачком оценом, после извршене заклетве парничара о вредности штете убија религиозна важносг заклетве, што се не признаје истинитост заклетвом утврђеног факта, у толико би се с друге стране убио још више углед правосуђу, ако би ово само из тога разлога, што је оспорена вредност штете, коју је парничар заклетвом одредио, нашла у томе лажност заклетве и применило на парничара казну кривоклетства. У осталом овако се ствар и схваћа од иследних власти, које у том правцу никад и не почињу истрагу, нити дају повода судовима, да се о том изјасне. 8. По чл. 15. зак. о накнади штете учињене злонамерном паљевином заклетва оштећеиог лица, потпун је доказ, 1 Старо германско ираво усвајало је из практпчних разлога, да крнвоклетство не постоји кад заклетва садржп у себи само претерану субјективну одену вредностп на пр. код заклетве т Шет. То су предвиђалн нарочито законицп: хесенскп и олденбуршкв — В. о томе Кеиегћасћ МШегтааег, ор. сИ. стр. 688. Нота 18.