Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

127

презриво у неким круговима: али измишљање овог одбијања није клевета; пристанак на двобој прибавља у неким круговима поштовање: ипак ће онај, за кога је измишљено, даје на двобој пристао, моћи да тужи због клевете. 3. Радња може бити извршена протурањем написа, слика или изображења. Ако је овај случај, или је дело јавно учињено, то постоји квалификовано оговарање или квалификована клевета, „Распростирањем" постаје известан напис приступачнији ширем читалачком кругу, што се може постићи исто тако кружењем једног примерка као и растурањем више примерака. 1 II. Разлика оговарања од клевете постоји у овоме: 1. Код клевете служи за основ „неистинит" факат, чија неистина мора да буде доказана. Код оговарања може служити за основ како истинит, тако и неистинит факат; довољно је, да се факат „не може да докаже као истинит." Клевета се врши „против уверења", дакле са знањем неистинитости факта. Оговарање се може извршити како са знањем, да се факат не може доказати као истинит, тако и с веровањем у ту могућност. 2 3. Ако се истовремено докаже известан факат као неистинит, за који се веровало, да је истинит или за чију неистинитост кривац није знао, то остаје да се казни само једно оговарање. 4. Довођење кредита у опасност запрећено је само у форми клевете, не и оговарања. III. Основна је мисап §§ 186 и 187 ова: Не треба за другога ништа неповољно говорити, ако се то не може да докаже, јер ни сама ћопа Мез не извињава овде показану лакоумност. Али се као клеветник има казнити тек онда, кад је доказана и субјективна : објективна лажност. У колико се поверљива саопштења, која су у доброј намери учињена, могу сматрати још као поверење, показаће судији његов здрав такт и знање духовног саобраћаја међу поштеним људима. Законодавац није хтео друштвеном оп1 Мањи читалачки круг, ограничен на извесне личности, није довољан: Ц. С. од 28. септ. 1882. 2 Ц. С. од 1. дед. 1879.