Бранич

778

Б Р А Н II Ч

могла ка себе узети право освете. Чим то држава постигне, онда она забрањује самопомоћ и узима на се право кажњења. Она и само она сме новређене светити. Осим тога држава сматра да ће казном и друге застрашити, да не врше сличне кажњиве радње. На овом степену налазе се казнени закони, који још данас важе. Може се још до миле воље говорити о поправљању, предохрани, нужној одбрани и испаштању, може се још пронаћи доста лених кривично правних теорија, али се никако не може збрисати сув факат: да у данашњој држави циљ казне ^аља тражити у осветничкој одмазди над учиниоцем и у застрашивању других. Кажњава се, што се хоће у себи или код масе да угаси жеђ за осветом, и кажњава се што се уљуљкује варљивом надом, да ћа свирепост казне спречити вршење кажњивих радњи. Ван сваке је сумње да су ови циљеви казне рђави и безвредносни. Рђави су, што се освета — како још Сенека учи — разликује од неправа само по реду како долазе једно за другим; безвредносни су, што искуство показује да казна нема никакво дејство застрашавања. До овог уверења мора се доћи, ако се ближе испитају узроци кажњивих радња. Узроци пак кажњивих радња леже или у невољи илп у рђавом васпитању, или у темпераменту или у рђавим законима или најпосле у злочиначкој склоности. 1. Онај што се налази у великој беди, стоји пред два зла: гладоваће, ако не изврши радњу која се казни; бпће можда кажњен, ако изврши кажњиву радњу. Пошто му прво зло раније и извесније предстоји но друго, он се одлучује на друго зло у толико пре, што верује да се његово кривично дело неће проказати или да ће, ако се открије, бити ослобођен. Према томе загрожавање најоштријим казнама неће спречити злочине, који потичу из невоље. Ова група кажњивих радња ишчезнуће и без теорије застрашавања готово истог момента, када народ не буде више трпео економску невољу, када се дакле учини крај данашњем економском уређењу. •2. Рђаво васпитање учинилаца извор је даље многобројним кажњивим радњама. И ако воља човечја није слободна у ономе смислу, како то црква учи, ипак је извесно, да се циљним васпитањем може спречити опака воља, која је управљена на вршење злочиначких дела. Чак Шопенхауер. најсјајнији борац против науке о слободној вољи, пише: „Ка~