Бранич

0 КАЗНИ, ЊЕНОМ ЦИЉУ II ИЗВРШЕЊУ

779

рактер је неироменљив, мотиви делају с нужношћу: али они морају проћи кроз сазнање, које је медиум мотива. Ово се пак да у небројене степене многоструко проширивати и непрестао поправљати: у томе и јесте цео посао свег васпитања. Образовање разума, огледом и знањем сваке врсте, постаје морално важно због тога, што оно отвара приступ мотивима за које би човек без образовања остао затворен. Докле човек ове није могао разумети, дотле они за његову вољу нису ни постојали." (Рге188сћгШ ићег сИе КгеЈћеП с1ез ЛУШепб 8. 52.). А у једном пруском министарском рескрипту од 3. јула 1860. вели се: „Казнени заводи... имају... у опште посла с лицима, код којих, невиних или виних, влада тако велико незнање не само религиозних, већ исто тако и других, за обичан грађански живот потребних, ствари и толико велика глупост, која таман одговара овом незнању, а исто тако и толико опасан недостатак и најпростије моћи расуђивања, да се злочин у необично много случајева може разумети само као природна последица ове запуштености." Изван сваке је сумње да застрашење није нпкакво васпитно средство. Дела, која су последица рђавог васпитања индивидуе, могу се отклонити само васпитањем, које би се подесило према особинама самог учиниоца. С погледом на ову групу кривичних дела, теорија поправљања има свог основа. Али и ако је ова теорија до сад врло много хваљена, ипак на жалост није нашла места ни у једном казненом законику. Ни једна једина врста казне није таква да би се о њој могло рећи, да за циљ има поправку учиниоца. Шта се у казненим заводима ради на васпитању осуђеника ? Ништа. У своме врло поучноме спису: 1Ле 0 е 1'ап§'ш 188сћи 1 е, 1 БерIшгер је, и ако несвесно, показао на како се ниском нивоу налази још и данас образовање и васпитање у казненим заводима. У пруским казнионицама држе се предавања и то у нижим разредима два до пет, у вишим шест до дванаест часова недељно. Учила су иста која се употребљују и у народним школама. Настава је поверена надзору заводских свештеника. Дужност је свештеника, што води надзор, да што чешће присуствује часовима кад учитељ предаје и да се уверава. да се настава врши по плану и иредаје како ваља. Он је овлашћен да учитељу даје упуства и да, ако га учи6. Већппц-ег: ОеГагкШГзвсћиТе. 1-е1р/-1§, Е. 1>. ШгеМеМ.