Бранич

0 КАЗНИ, ЊЕНОМ ЦиЉУ И ИЗВРШЕЊУ

781

човека. Чиновници у служби извршења казне с подофицпрским начином опхођења и поручничким ногледима на свет, нису дорасли овоме послу. Треба дакле из темеља преобразити систем наших казнених завода, ако се хоће казном да поправе они осуђеници, који се у оиште даду поправити. 3. Да лица, која у афекту врше кажњива дела, у моменту извршења не мисле ни на какав казнени закон н да их није могуће заплашити никаквим казненим закоником, не могу порећи ни најодушевљеније присталице теорије застрашења. Пзвесно је да ће се кажњиве радње ове врсте вршити у сваком друштвеном уређењу и у свима временима, јер узроци ових кажњивих радња не леже ван самог учиниоца, већ у њему самоме. Али нри свем том и овде васпитање може много да учини. С тога и овде циљна казна мора тежити поправци учиниоца. 4. Звони заиста парадоксно, али је зато ипак потпуно истинито: да су сами закони извор многобројних кажњивих радња. Закони и нису ништа друго до утврђивање, законско формулисање, односа снага у једној држави. По себи је дакле разумљиво, да они који владају теже да овековече законе. које су они донелп да оснаже своју моћ и савладане одрже у потчињености. Да постигну овај циљ, они најбоље средство налазе у казненом закону. Отуда они, при доношењу казнених закона, не зазиру ни од највећих свирепости, јер верују да ће казнени законик бити најсигурнији бедем њихове владавине. Али све што постоји, подлежи вечном закону еволуције, па се њему не може ни сила отети. Односи социјалних снага стално се мењају, али закони живе годинама, деценијама, па претуре и по једно столеће. Многобројне, готово све одредбе ових застарелих закона противне су правној свести народа. Заповести ових закона постају смешне, а забране штетне тако да о њима више нико не води рачуна, већ сваки подешава своје чињење и нечињење према своме правном осећању, а не према казненом закону. Да, има и таквих законских одредаба, чије би испуњавање онемогућило по природи неотклоњиво помицање односа снага. Како се могу, да -^емо само један пример, потиштене класе просветити и тиме добити у шаке средство за освајање власти, а да не повреде многобројне одредбе казненог законнка? Ко се у Аустрији бори—ма и научним аргументима — против догме ма каквог религијског друштва, врши кривично дело нару-