Бранич

782

Б Р А Н II Ч

шавања вере ширењем безверја (§ 122., Ш. (1). Ко потиштенима каже, како су их и зашто њихови угњетачи притисли. тај дражи различне класе становништва једну против друге и врши у Немачкој преступ из § 130, а у Аустрији преступ из § 302. казненог законика. Ко историска факта, која су се десила у минулим вековима, саопшти верно и истинито, врши у Аустрији, ако она нису особито ласкава за пре неколико столећа умрла члана владајуће династије, злочин који се казни затвором до 5 година. Сада је дакле и сувише схватљиво, да би многоструке радње престале бити кажњиве, кад не би више било рђавих закона, који их обележавају као кривична дела. Ове ће радње надживети законе, који их забрањују. За ова је кажњива дела теорија застрашења безуспешна са свима њеним ужасима. б. Изазвана силним открићима Дарвиновим у области Антропологије, појавила се у Италији пре од прилике двадесет година једна школа, која је ставила себи у задатак, да се овим тековинама користи и у области Кривичног Права. Оснивалац ове школе јесте Чезаре Ломброзо. Он је нашао, да лобања, мозак, мишићи и унутрашњи органи злочинаца нмају врло често особине, које чине карактеристична обележја малог броја до сад нађених преисториских људи и свих врста мајмуна. Из тога Ломброзо изводи закључак, да има рођених злочинаца, који представљају тип човечанства какав је био пре постања својине, породице и закона. Ови „у наше доба доспели представници давно минулих стања" нису спо€обни да поштују сигурност живота, својине и иначе друга правна добра: они су рођени као злочинци и морају као злочинци умрети. Ова Ломброзова наука нашла је свуда одушевљених присталица, који су из ње извлачили крајне консеквенце и објашњавали, да је потпуно бесциљно „рођеним кривцима досуђивати времене казне, већ да њих ваља за навек учинити безопасним. Бг. Ханс Курела 1 , неуморни ученик Ломброзов, и ово је чак рекао: „Али знајући да за злочинца постоје исто тако органске предиспозиције као и за тенористу, то се мора и друштву признати нужност, да се брани од злочиначких природа, чим их упази; тада ,,.- аЈПгн не би било потребно једног човека по десет и двадесет пута 1 Ш'. Напз КигеИа, Б1е Огаиеп (Јег ХигеећттцкШт^кеЦ и. сИе кптта!ап(;горо1о§1е. На11е а. 8., 6о1жпсг-8сћ\\"е(:8с1)ке.