Бранич

Стр на 14. „Б Р А

вима, у којима иема правничких људи, — онда и нама не смета да имамо војне судове, у толико пр ј што све судске ствари на крају иду од војних судова на решење Касационом Суду. (Стеногр. белешке Уставотворне Скупштине књ. II стр. 21.). Ог. Јанићије Јовановић. За спорове око својиие акцнја није надлежан Трговачки Суд. На захтев С. Т. У„ Београдски Трговачки Суд отворио је поступак да се огласе за уииштене 5 акција Б. 3., које су С. Т. У. за време рата нестале. На оглас Суда, пријавио ј~, предао Суду у депозит дотичне акције А. Ј. С. Т. У. подигао је тужбу против А. Ј. код Трговачког Суда за својину акција и тражио да му их врати. Београдски Трговачки Суд решењем својим од 25. јуна 1923. год. Бр. 8947 огласио се ненадлежним за суђење предложеног спора са ових разлога: „Из тужбе и осталих аката овог спора види се да је предмет овога спора својина. Па како се својина по § 17. Зак. о Устрој. Тргов. Суда не сматра као трговачки посао и како се овај спор о својинл не односи на уговор због трговине између трговаца, то за суђење овог спора није надлежан Трговачки Суд, већ редовни грађански суд. То пак што је код овог Суда тражен уништај спорних акција и решењем овога Суда од 21. фебруара 1923. г. Бр. 2522 обустављен поступак за уништај спорних акција не може да утиче на надлежност овог Суда, јер је за тражење уништаја спорних акција овај Суд био надлежан по чл. 33—43 Уредбе о Прав. Ликвидац. Стања створеног ратом, а није надлежан за суђење спора о својини — § 49. Г. П." Касациони Суд, II. Одељење, решењем својим од 17. октобра 1923. год. Бр. 9465 оснажио је решење Трговачког Суда. -КС. Т. У., у исти мах, тражио је обуставу на депоноване акције А. ]., и Београд. Тргов. Суд решењем својим од 25. априла 1923. г. Бр. 6836 одобрио је тражену обуставу. Касациони Суд примедбама својим од 11. јуна 1923. год. Бр. 10113, по жалби А. ј. пониш;ио је то решење Трговачког Суда у том смислу, да Тргов. Суд оцени: да ли је апсолутно надлежан за решавање питања о обустави. Н И Ч" Број 1.

Тргов, Суд решењем од 14. августа 1923. г. Ер. 11883, усвојивши примедбе Касационог Суда одбио је молиоца од тражења обуставе као ненадлежном суду упућеноме. Касациони Суд, II. Одељење, по жалби С. Т. У. оснажио је и то решење својим решењем од 30. јануара 1924. г. Бр. 914. Судови су дужни одобравати тражена обезбеђења одвојено живећим женама за њихово издржавање од мужева њихових, и онда када величина издржавања још није утврђена судском пресудом, већ само једноставним вештачењем. (Начелна одлука Опште Седнице Касационог Суда од 1. јануара 1925 год. Бр. 11301 24.) Г. Министар Правде актом својим од 27. децембра 1924, г. Бр. 75866, представио је Касационом Суду, да га је Првостепени Суд за град Београд, актом од 11. новембра 1924. г. Бр. 45049 известио, да, по предметима по којима одвојено живеће жене траже обезбеђење за своје издржавање од свмјих мужева у случајевима кад оне то своје право на издржавање доказују извршним решењем надлежне Духовне власти (§ 100 грађ. зак.), а величину истог протоколом једностраног вештачења — Касациони Суд доноси неједнаке одлуке, по којима се та обезбеђења у неким одељењима одобравају, а у неким не одобравају , иако су били истоветни случајеви траженог обезбеђења. Износећи и конкретне случајеве, Г. Министар Нравде је молио Касациони Суд, да, ако нађе да има разлога за доношење начелне одлуке по овом питању, да у својој Општој Седници донесе сходну одлуку у смислу чл. 1. § 16. зак. о Устрој. Касап. Суда. Касациони Суд је, у својој Општој Седници, проучио истакнуто питање и односне законске прописе, па је нашао: „По § 376. грађ. пост., права се могу обезбедити кад су испуњени сви законски услови за стављање сбезбеђења. Према томе, у случдју кед се одвојеној жени, извршном одлуком надлежне духовне власти, у смислу § 100. грађ. зак., призна право на издржавање од њеног мужа, онда је суд дужан да одобри тражено обезбеђење, пошто је овде у питању алиментарна обавеза дужника, која је природна и законска по § 107. грађ. зак,, — без обзира на то што количина издржавања није одређена судском одлуком, већ само протоколом једностраног вештачења, јер се такав протокол вештачења, по § 188.