Бранич

Број 2.

личности, или на право према другим лицима, Једна од најбитнијих и најкарактеристичнијих страна личних права је најтепш>а веза с личношћу, којој то право припада, и по тој, тако тесној вези и трајашност такође права је по времену означена према трзјашности саме личности. Отуда је и принцип код личних права да ишчезавају с личношћу за коју су везани. Тај принцип ишчезавања личних права с личношћу санкциосан је у § 33. и 865. гр. зак. У лична, пак, права спада и право на наслеђе, заоставштине умрлог лица. У конкретном случају има сада да се расправи једно питање из субјективног права а из категорије личних права. У представљеном случају спора да је завешталац својим тестамеитом искључио из наслеђгсвога сина Живка, који га је надживео, а одредио за наследника своју кћер Миросаву те на тај начин повредио лично право Живково из § 477 г. з., — Суд није могао наћи законског ослонца, да је тиме повређено и право наслеђа, по праву представљања унука завештаочевих синова пок. Милосава и Милојке. По већ поменутом пропису § 477 гр. з., само закони део на случај смрти мора остати законој деци мушкој, односно женској, који је половина онога што би им по закону припало кад тестамента не би било. Смисао је, дакле. овога прописа да се закони део не може окрњити само законој деци, директним наследницима у првом колену а не и онима који долазе после првог колена, по праву представљања. Али осим овога, принцип истакнут у поменутом зак. пропису, као принцип личног права, везан је и за личност наследника и кад, он — наследник — није против тестамента протествовао, ма да је тестатора надживео и није тражио за живота свој закони део, већ му је то право као лично, само за његову личност, — пропало везано смрћу,онда ни деца пок. Михаила и Милосава немају то право те се имају одбити од тражења као незаконитог. — Но по незадовољству тужилачке стране Београдски Апелац. Суд преиначио је ову пресуду и пресудио : „Да се тестаменат пок. Никодија промени у толико: да по исплати, у тестаменту означеног легата жени тестаторовој, половина целокупне заоставштине пок. Никодија припадне тужилачкој маси пок. Милосава и Михаила, односно њиховим наследницима, као законим наследницима пок. Никодија преко сина му пок. Живка, а друга половина да припадне тестаменталном на-

следнику Мирослави, кћери пок. Никодија..." Разлози за овакво пресуђење били су у главном ови : „По § 477 грађ. зак само закони део на случај смрти мора остати законој деци како мушкој, ако их има, тако и женској, ако мушке нема, невредим, који се састоји у половини дела онога, који би им по закону припао, кад завештаочева расположења не би било. Према томе, кад је признањем парничара као и решењем судије за неспор. дела о упућењу на парницу тужилач. стране утврђено: да је тестатор Никодије умро 1915; а његов наследник пок. Живко 16. јула 1919 год., онда је тестатор морао оставити половину целокупне своје заоставштине своме сину пок. Живку. Кад то тестатор није учинио, онда је јасно да је пок. Живко, коме је окрњен закони део, имао право у смислу § 482 грађ. зак. да уложи протест против завештања пок. Никодија. То пак, што пок. Живко за живота није уложио протест тражећи за себе закони део, који му је ујемчен § 477 гр. з. не може значити да он то није хтео учинити или да се је тога права одрекао,кад ничим није доказано да је тестамент пок. Никодија саопштен био пок. Живку, те да му је на тај начин пружена могућност да против истог уложи протест по § 482 и 483 гр. зак. у в. Чл. 51, 52, 81, 82, 87 прав. о несп. д. Према томе, како је утврђено да је пок. Живко надживео завештаоца пок. Никодија а ничим није доказано да му је овај тестаменат саопштен, то Б=гр. Апел. Суд налази: да по § 394 грађ. зак. у вези § 473 грађ. з. а согЉапо, васледници пок. Живка — овде тужилачка страна, ступају у сва права, која је пок. Живко за живота имао те да се према томе и тестатенат пок. Никодија у смислу § 477 грађ, зак. има редуцирати у толико, што половина његове заоставштине има остати његовом сину Живку, а друга половина кћери му Мирослави као тестаменталном наследнику. Даље Ап. је Суд нашао да не стоји ириговор тужене стране: да ни пок. Живко, ни његови наследници не могу нападати овај тестаменат у погледу окрњења зак. дела — §§ 478 и 479 грађ. зак. — пошто је пок. Ник. по тим прописима имао право да завештањем између своје деце учини распоред своје имовине по својој вољи. Ово стога, што ако је § 478 грађ. зак. прописано да је отац властан завештањем између деце своје расположење учинити како хоће, и да у том случају нарушењу законог дела нема