Бранич

втрана 30.

„Б Р А Н И Ч"

Врој 2.

места, опет се тај пропис не може тумачити тако као да отац може једног од своје мушке деце на штету другог детета (мушког или женског) сасвим лишити права наслеђз, што би било у супротности са наређењима ф 480 грађ. зак. Напротив § 478 грађ. зак. има се разумети тако, да отац има права тестаментом изједначити у наслеђу своју женску децу са мушком, у ком случају мушка деца немају .права протеста што им је закони део окрњен. Исто тако Беогр. Апел. Суд налази да нема места тражењу тужилачке стране, да се овај тестаменат уништи што су њиме синови и жена легатори, пошто им је остављен одређен незнатан део у новцу. Ово стога, што се из тестамента пок. Никодија види да је тестатор своје синове сматрао као наследнике, само што им је тачно одредио део наслеђа, на шта је имао права по §§ 451, 452 и 456 грађ зак. јер се § 469 има односити само на лица која би била закони насаедници тестатора, што се најбоље види. Но Касациони Суд, примедбама свога III одељ. Бр. 10433. од 15-ХП-923 год. поништио је горњу пресуду Апелац. Суда са ових разлога: „Погрешно је Беогр. Апелац. Суд узео да је закони део имања пок. Никодија, у погледу наследника Живка у. 2 целокупног имања па је на тоЈ погрешној поставци донео погрешну пресуду Бр. 5019 којом је досудио половину целокупне заоставштине наследницима пок. Живка. Јер по § 477 грађ. зак. закони део који има остати невредим, јесте око имање које се састоји у половини дела оног имања које би наследнику припало, да је тестатор умро без тестамента. У овоме случају, да је пок. Никодије умро без тестамента, онда би син му Живко наследио 1 3 целокупног имања пок. Никодија, а остало имање наследипи би на равне части Милош и Видосава, као наследници и представници раније умрлих очева Михајла и Милосава, који су такође били синови пок. Никодија — § 399 грађ. зак, Дакле, као закони део има се овде разумети 1 0 имања пок. Никодија — у поглзду на наследника Живка. Али, Апелациони Суд је нашао: да не може усвојити ове примедбе како са разлога изнетих у својој горњој пресуди, тако и са ових. Тачно је то, да се по $ 477 грађ. зак. закони део, који има остати невредим, а то је онај део заоставштине који се састоји у половини дела имања које би наследницима

припало, да је тестатор умро без тестамента, при прорачуну законог дела не узимају у обзир сви наследници без разлике који би тестатора интестатски наследили или могли наследити, већ само они који по закону имају право на закони део, а то су једино закона деца. Па кад по § 481 грађ. зак. „остали по реду законом назначени наследници имају права на закони део," то је јасно да се ти наследници (сви остали сем деце-синова односно кћери тестатора) пошто сами немају права на закони део, — не могу ни узимати у рачун при обрачунавању законог дела оних који имају то право. У овоме спору, при обрачуну законог дела Живковог, Касациони Суд узео је у обзир и лица која немају права на закони део а то су Михаило и Милосав синови пок. Никодија, који су умрли пре оца те је дакле, дао право на закони део и оним наследницима. који на закони део по закону немају права. Према томе, правилно би гледиште Касац. Суда било да би син пок. Никодија, Живко, наследио 'А. целокупног имања пок. Никодија, само у случају да је Никодије умро без теетамента, да би тада остале две трећине наследили на равне делове Милош и Видосава, као закони наследници и представници раније умрлих синова пок Никодија, Мнхајла и Милосава, — али и ово само тек тада, да су по смрти пок. Никодија остали и Михајло и Милосав, јер би као закони наследници имали право и то сваки од синова Никодијевих на 1 з имања, ако би Никодије умро без тестамента; х /б заоставштине ако би Никодије умро а био оставио тестаменат којим би учинио распоред са једном половином своје имовине. Али како је по смрти пок. Никодија био у животу само син му Живко а она друга двојица — Михаило и Милосав — умрли пре оиа, то Апелац. Суд налази да се у овом случају има узети у обзир при прорачуну законог дела само право Живково, са чега, дакле, Живко односно сад његови наследници имају права на '/ 2 имања пок. Никодија. Тако је од стране Суда и пресуђено. Касациони Суд, у Својој Општој Седници од 30 априла 1924. год. под бр. 3580. одбацио је ове противразлоге а усвојио горе споменуте примедбе свога одељења. и препоручио Апелационом Суду да по пом. примедбама Касац. Суда и закону и даље поступи. Међутим, ми налазимо да је правилније мишљење, по коме не стоје ни примедбе III одељења Касац. Суда ни противразлози, од-