Бранич

Број 1.

Страна 21.

право на накнаду штете и тиме потпуно укочило промет економских добара, И у нашем праву као и у аустријском може се уговорно право прекупа код непокретних добара ..претворити у стварно ако се оно упише у >ипотекарне књиге. Тиме се, за такго уписано право, постиже јавност.и онда оно као такво вреди ег§а ошпез, што је довољно да буде стварно право. Врсте права прекупа. Ми смо видели да наш Грађакски Законик познаје две врсте права прекупа: законско право прекупа и уговорно право прекупа. Д"ефиниција права прекупа уопште наведена је у почетку, а овде, пре него што би прешли

на испитивање свакога права прекупа посебице. да напоменемо, да је законско право прекупа оно право прекупа, чији је извор у самом згкону, које је, дакле, самим законом и установљено, што значи да је строго императивне природе, док је уговорно право прекупа оно право прекупа чији је извор у вољи странака, кој-} уговорачи, поред уговора о продаји и куповини као споредан уговор уговоре, чије, дакле, постојање зависи искључиво од воље уговорача. Оно је према томе диспозитивне природе. Поред ове разлике постоје и многе друге, због чега се мора свако право прекупа за себе проучити. (Наставиће се.)

0 рангу чиновника Др. л. м. До доношења новог Закона о Чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда ми нисмо имали један законски критеријум о рангу појединих чиновника. У пракси, и једанпут у парламентарној дискусији, узимано је да се ранг чиновника равна према њиховој систематској плати. Називи појединих звања нису могли да дају и обавештење о рангу: секретар Универзитета био је са платом начелника, секретар Министарства V. кл. са платом писара судског I. кл. 111та више и у самим министарствима прављене су у последње време неправилности: писар I. кл. једног министарства (на пр. Министарства за Аграрну Реформу) имао је у иару исту плату са секретаром V. кл. једног другог министарства (на пр. Мин. за Трговину : и Индустрију, или Мин. за Социјалну Политику). Али ипак, у једном истом надлештву или, шта више, у.једној истој струци државне службе те. пометње није било; називи звања означивали су и хијерахиски положај. У једном суду био је секретар старији од писара, судија од секретара, а председник од свих. У једном министарству знао се тачно ранг чиновника по функцијама које врше; писар, секретар, инспектор, начелник, генерални директор вршили су опште послове у једном централном надлештву, подређујући се у својим одлукама радом доцније епоменутом. Назив звања скопчан са функцијом коју представља био је међу чиновницима. исте струке за ознаку положаја пре-

по новом закону. Костић. тежнији од систематске плате. Начелник треће класе био је старији од инспектора прве, ма да овај последњи има већу плату него он, А да је начелник друге класе старији него инспектор прве са потпуно једнаком платом, или генерални директор старији од свог помоћника, а овај опет од начелпика I. класе у Генералној Дирекцији, ма да су исте систематске п ате, не треба пи говорити, Исто тако, председник Државног Савета био је старији од самих саветника и ако им је плата била једнака. Према томе, може се узети као правилно да се по ранијем српском чиновничком праву, које је фактично још у снази, ранг чиновника одређивао по систематској плати, у колико природа и назив самог положаја нису друкчије одреривани. У нов Закон о Чиновницима нашли су за сходно да унесу и одредбе о рангу. Члан 117. говори о рангу чиновника исте категорије, члан 118 о рангу чиновника разних категорија. У члану 117. се основно разликовање чини према групи, ег§о положајној плати, у члану 118. ехрНсНе према положајној плати. Величина плате остала је и даље критериум за разликовање чиновника по рангу: разлика је само у томе, што се пре узимала у обзир, у недостатку једне одвојене положајне плате, систематска плата уопште. Али да не би ниуједном случају могло бити спора ко је старији, Закон је тачно предвидео и ранг чиновника исте положајне плате. У том слу-