Бранич

Страна 22.

Врој 2.

чају биће старији онај веће категорије, а ако је категорија иста, онај који је пре у групи; ако је и то једнако, онда одлучује дужина службе која се рачуна за напредовање или, ако је и то истог трајања, дужина службе која се рачуна за пензију; и најзад, ако се све подудара, датум рођења. Случајеви на крају споменути биће невероватно ретки ако их уопште и буде. Они су врло чести у војсци, нарочито у свим војскама где се унапређења врше колективно (у Аустрији су била чувена унапређења I. маја и 1. новембра; мимо тих дана се ретко кад и вршило које унапређење). Тамо су сви официри, који су једног дана свршили школу и били непорочног владања, непрестано се пратили у рангу. Код њих се подударао и дан унапређења у известан чин, и дан ступања у официрски кор, и дан ступања у војску одн. школу и т. д. А како код војске мора увек дч се зна ко је старији а ко млађи, не испадају чудновате такве одредбе. Код грађанских чиновника пак, где се постављања врше сваког и радног и празничког дана, и где унапређења из групе у групу не бивају аутоматски, скоро никад се не ће догодити да они имају исти број дана најразноврснијих служби. Или тачније: то може да се догоди у исто онолико случајева у колико може да и датум рођења буде исти. И законодавац није био конзеквентан што није и ту диферирао, на пример по азбучном слову имена или презимена. Па ипак, такво тачно и детаљно предвиђање могло би да буде у пракси и од користи, и да ускрати понекад какву непотребну дискусију. Ако се већ стоји на становишту да чиновницима треба међусобно одредити ранг (ми на пример, не стојимо на том становишту), онда га онако треба одредити свим чиновницима, треба просто омогућити једну чиновничку ранглисту, која наравно неће из техничких разлога још за дуги низ година моћи да се уради. Ми се више бунимо против критериума којим је ранжирање уређено него против ранжирања уопште. Закон о Чиновницима је поделио чиновнике по положајној плати, одредио број и величину група, али разврставање и распоређивање чиновника он је (изузев само неколико највиших функционера) оставио да реши Краљева Уредба, која ће бити узакоњена. Како ће та Уредба, која је више него три месеца након изгласавања Закона угле-

дала света, изгледати., законодавац није знао ; баш зато што није имао времена да се с њом позабави, он је пропустио њено доношење Краљу одн. Влади. Они који су састављали Уредбу, нашли су се у једној тешкој ситуацији : морали су у осамнаест група да распореде сва звања државне службе (изузев министре и државне подсекретаре). Да је број група био већи, нарочито у првој категорији, где је разноврсност звања највећа, распоређивање би било много лакше. Овако, морало се прибећи томе, да по два и више разнолика титулара звања, који између себе стоје у улози претпостављеног и подчињеиог, уђу у ис гу групу. Тако су, на пример, свуда начелници оделења и инспектори—шефови одсека заједно у четвртој групи прве категорије; инспектори и секретари у петој. Или код Министарства Пошта и Телеграфа у истим групама II. категорије (2 3 и 4. група) и управници пошта и поштански чиновници. Или у појединим министарствима помоћник директора и начелници одељења, и т. д. И сад по закону настаје ова апсурдна ситуација: помоћник директора може бити млађи у групи од свог наче ника, у том случају он је млађи у рангу. Даље: једном инспектору се повери указом вођење одељења, али, или зато што је млад или што је квота треће групе испуњена, остаје у четвртој групи; један инспектор који је дошао у четврту групу пре њега, али чије способности не дозвољавају да напредује и даље и који је намерно задржан као шеф одсека, бива старији у рангу од свога начелника одељења. Ванредан професор универзитета са двадесет година службе и неколико само дана преко тога има већи ранг него редован професор који још није навршио двадесет година службе, али чија је научна репутација захтевала редовну катедру. Исто тако и поштар може бити старији у рангу од свога управника зато што има више година или дана службе од њега, или чак зато што је неколико дана пре рођен, ма да је он у унапређењу намерно прескакан. Са чиновницима разних категорија ствар стоји још горе; један шеф одсека (инспектор) у првој групи друге категорије има мању положајну плату и с тим мањи ранг него секретар у шестој групи прве категорије и далеко мањи него секретар у петој групи прве категорије. Међутим, све до сад секретари су били у свим случајевима апсолутно млађи од инспектора; инспектор најниже класе био је старији од секретара нај-