Бранич

Страна 24. „Б Р А Н И Ч" Број 2.

новчане обавезе, да створе обавезе на одређену количину златника као заменљивих ствари. Услед тог битног обележја новчаних обаве: Ј а, као обавеза на вредност, дужник по новчаним обавезама овлашћен је да своју обавезу исплати новцем који је у промету на оном месту и оног момента, када и где се има исплата да изврши, без обзира у коме је новцу обавеза закључена Претварање једне валуте у другу има се израчунати према курсу у месту и времену исплате. Као последица тога излази: да новчане обавезе, закључене у иностранству у страној валути које се имају исплатити у нашој земљи, може дужник пуноважно исплатити домаћим новцем по дневном курсу, Исто тако обавезе, закључене у једној валути која није више у течају у моменту исплате, дужник може пуноважно исплатити новцем који је у промету. Истина, у нашем грађанском законику услед његове непотпуности нема изричних одредаба о то?ле као у модерним европским законицима, али и без тих изричних одредаба то јасно излази из природе новца као општег носиоца вредности. После рата у нашој земљи као и у свима земљама сем једног малог изузетка, златан новац није више у саобраћају, златан новац изашао је из промета. Златници су сада изгубили обележје новца као општег носиоца вредности, они су остали само чисто заменљиве ствари, постали су роба. Новац у саобраћају је само папирни новац и новчанице, само овим новцем врше се све исплате. Према томе и све новчане обавезе у злату или страној валути могу се у нашој земљи пуноважно исплатити папирним динарима и такву исплату повериоци су дужни да приме То је исказано у чл. 15. уредбе о становима од 29. маја 1920. године, где се изрично каже: да су законска средства плаћања свих закупних цена новчанице Народне Банке и државне новчанице. 0 обавезној исплати у папирним динарима свих новчаних обавеза не може бити дискусије, једино се може поставити питање : по ком курсу треба мењати златне динаре и страну валуту у папирне динаре ? У мирно време курс би се одређивао оног дана, када исплата има да се изврши. Али услед ратних догађаја тако би решење било сасвим неправично. Објава рата изазвала је велики и тежак поремећај у свима пословима После објаве рата послови који су имали да донесу приходе, из којих би дужници исплаћивали своје обавезе, постали су нелукративни и не-

сигурни а вредност златника је скочила. Било би сад неправично да дужник, коме су услед рата послови рђаво ишли не само поднесе сву штету већ и исплати своме повериоцу огромне добити на ажији која је услед ратних несрећа силно скочила у корист повериоца Било би неправично да у економском погледу рат за дужника значи пропаст, а за повериоца богаство. Услед тога једним социалним законом, законом о ликвидацији мораторног стања та штета услед рата имала је правично да се подели између дужника и повериоца По чл. 28. тог закона дужници по новчаним обавезама у злату, злкљученим пре рата, овлашћени су да своје дугове плаћају у папирним динарима са 3,5% ажије. На тај је начин исплата свих предратних новчаних обавеза правично регулисана. Други случај обухвата оне новчане обавезе које су у злату и страној валути закључене за време трајања рата од момента мобилизације 12/25. јула 1914. године до момента евакуације. За њих истина није предвиђено да ће се њихова, исплата вршити у папирним динарима 3,5 '/ 0 ажије као што је то прописано у § 28. закона о ликвидацији мораторног стања за новчане обавезе у злату, закључене пре мобилизације. Да ли се те обавезе имају испунити по пуној вредности ? Ни то се јасно не види. Ако се узме у обзир природа тих новчаних обавеза могло би се аналого осталим законским одредбама а из обзира правичности донети такво решење да се и на те новчане обавезе има проширити § 28. закона о ликвиданији мораторног стања. У прилог оваквог решења говорили би следећи разлози: 1. За то време од мобилизације до евакуације пословни живот се сконцетрисао у главном у Нишу и Скопљу кад је златник од 20. динара вредео 21 динар и било је шпекуланата који су куповали златнике по ту цену, давали их на зајам принуђеним људима, ратницима и њиховим породицама, када су ови били у најтежим околностима на ратишту, заробљеничким логорима, у избеглиштву ради њиховог издржавања. Такве позајмице нарочито су лако и чисто правили они који су већ имали своја предратна потраживања у злату и који су се с правом надали да ће њихова предратна потраживања у истим износима покривати садашња њихова задужења у злату. То је њихово очекивање било у толико оправданије што им је већ држава одузела могућност да реалишу своје раније траж-