Бранич

Број 3

"Б Р А Н II Ч"

Страна 49.

Ако би се противно узело, онда би отац био ограничен у располагању својом имовином, а не би ово ограничење могао отклонити чак и кад билојално хтео поступити по наређењу § 671 гр. зак., јер не ба своме детету могао пуноважно јавити о намераваној продаји и понудиту га да оно купи А овакав случај није предвиђен у чл. 188. зак о старатељству, да би се детету имао поставити за овај посао нарочити старатељ, нити би се то могло чинит^ по аналогији, јер овде није у питању интерес имања детињег, који долази у сукоб с очевим. Најзад, Апелалациони Суд напомкње да је у сличном случају, а на име: по спору Даринке Р. Живановић учнтељ. против Настасије ж М ;1љ. Миловановића и Данице, жене Рад. Живановића из Чачка, општа седн^ца усвојила против разлоге овога суда од 21-11 -23 бр. 959 у којима је Апелациони Суд заступао ово исто гледиште." 0. С. К. С. одлуком од 4 нов. 1924 Бр 9425 одржала је примедбе сгога оделења у снази, а против разлоге А. С. одбацила. Суштина очинске рласти у имовном погледу на.Ј малолетним дететом састоји се у одржању интегритета детиње имовине, ако је има, а не ни у њеном увеличавању ни у заштити особитих интереса детињих (122 Г.З.) Прече право прекупа, није никакав имовински објект, оно је у суштини својој више законом заштићени интерес извесне категорије лица. Ако се хоће да врши, мора се еквиваленат положити. Ко није у стању да га положи, право прекупа му је илузорно баш као да га никако и нема. Стога отац као законски заступник свога детета не доводи у питање интегритет детиње имовине, ако своје непокретно добро прода, не водећи рачуна о праву прекупа свога детета. То нарочито, ако његово дете нема никакве имовине, из које би цену платило за вршење права прекупа. Отуда, у таквом случају, не постоји никакав сукоб између интереса очевих и интереса детињих да би се детету поставл>ао нарочити заступник, коме би отгц за дете понудио продају свога непокретног имања, пре него што би га другоме продао. Још мање може биги речи о сукобу очевих и детињих интереса и потреби постављања заступника детету, кад дете нема никакве имовипе. Шта може заступник без новаца?

•НУ хипотези да малолетно дете под очинском влашћу може вршити право прекупа на непокретно добро, које отац другоме продаје, онда је свакојако равнодушна ствар. да ли је оно, у времену кад отац преноси тапију на купца, постало пунолетно или не. Узмели се да малолетно дете под очинском влашћу не може вршити право прекупа, у времену кад је отац закључао уговор о продаји са другим лицем, не може га вршити ни доцније, ако у времену, кад отац преноси тапију на купца буде пунолетно. Продавац је дужан да понуди пгодајом овлашћеника за прече право прекупа, кад прлступа продаји свога имања, пре него што закључи уговор о продаји са другим лицем (аг§иш-из речи §§ 671 и 675 ГЗ!... „у случају продаје"... Ако је продавац продао не јавивши"...). Стога, ако у то доба, не постоји овлашћеник, продавац је слободан да прода своје добро коме хоће и да на њега пренесе доцније тапију; преношење тапије није нов посао, оно је само извршење раније закљученог уговора. У протзвној хипотези, у хипотези да се право прекупа рађа у моменту преноса тапије, да се у моменту преноса тапије одређује овлашћеник за законско право прекупа, долази се у спровођењу тога гледишта у појединим случајевима до провале логике. Продавац, на пр у времену закључења уговора о продаји, није имао никаквог сродника, који би му био презумтивни наследник. У времену преноса тапије на купца—има дете. Како је продавац, пре продаје могао да понуди продајом своје дете у лицу постављеног му заступника, кад у времен> продаје као с убјект права није ни постој®ло? Или продавац има у времену продаје као презумптивног наследника брата; он се изреком одрекао вршења права прекупа и умре. У времену, кзд продавац преноси тапију на купца по већ закљученом уговору о продаји, појављује се сад као овлашћеник синовац, син умрлога продавчевог брата, који се, као што је речено, понуђен продајом изреком одрекао права прекупа. Где је онда крај? Према свему овоме, налазимо да су аргументације, на којима је заснована одлука О. С. К. С. по питању о коме је реч, погрешне, а одлука неправилна. Д. С. П. Правом представљања могу се користити само законски, а не и тестаментални наследници. Милорад П., тужбо.м својом представио је да је решењем неспор. судије упућен на пар-