Бранич

Страна 48.

„Б Р А Н И Ч"

Број 3.

расправљали су се, и расправљају се још и садг, поједини конкретни случајеви, који су од огрсмног значаја за наш трговачки и привредни живот, чинећи велике поремећености у ?емљи и на страни, без икакве стварне погребе. Све ово, мислимо, могло се је избећи и не пасти у заблуду, само да је било мало више пажње и љубави према својој дужности од стране свију надлежних фак-

Малолетник под очинском влашћу мс же вршити законско право прекупа на добро, које отац отуђује, у толико пре, ако је у времену, кад отац преноси тапију на купца, постао пунолетан. (Одлука 0. С. К. С. од 4. нов. 1924 Бр. 6449.) Примедбе К. С II оделења од 22 авг. 1492 Бр. 6449 којима је поништена пресуда Б. А. С. од 1 марта 1924 Бр. 8082. „Погрешио је Апелациони Суд кад је поменутом пресудом својом одобрио пресуду Првостепеног Суда за Град Београд Бр. 12202 од 19 септембра 1923 год. засновану на нетачном разлогу, да је тужиља Радмила као малолетна налазећи се под очинском влашћу била благовремено обавештена о продаји спорног имања преко свога оца, а уједно и законитог заступника Михаила, који продајући ово имање туженоме Душану, а не њој као својој кћери, која стоји под његовом очинском влашћу, самим тим јасно је манифестовао да ово имање неће да купи за своју малолетну кћер по праву првенства. Овакво резоновање суда нема ослонца у закону, јер мада је тужиља Радмила у времену закљученог уговора о купо-продаји била малолетна и налазила се под очинском влашћу продавца Михаила. ипак она може као таква истицати право пречег откупа, пошто јој то право ни § 670 гр. зак. нити пак којим другим законским прописом није забрањено, нити се у овом случају, кад је интерес малолетног детета у сукобу са интересом оиа под чијом се влашћу оно налази, може сматрати отац за законитог заступника тога детета. Сем тога тужиља Радмила може се користити правом прече куповине, које јој је загарантовано § 670 грађ. зак. и по томе, што је она у времену преноса спорног имања

тора. Зашто се бар сада. када је обелодањена ова судска заблуда, огворено не призна учињена погрешка — што би много часније било, — већ се и даље греши и узалудно покушара да докаже оно што се не може доказати. после горе цитираних јасних законских прописа о престанку важења поменуте нагоде. ЈизШшз.

на купца Душана билч пунолетна, јер је пренос извршен 1. априла 1922 год., а она је према крштеници актима приложеној постала пунолетна 12 марта 1922 г., а своје прече право откупа истакла пред судом 12 априла 1922 год.-дакле, пре истека рока од 30 дана—§ 673 гр. зак." Б. А С. није усвојио те примедбе и дао је ове против разлоге: „Малолетно дете, док је под очевом влашћу и нема свога одељеног имања, не може имати право прече куповине у погледу очевог родитељског имања, које овај продаје, прво зато: што је у том случају продавац, отац, који је по закону детињи заступник-§ 126 грађ. зак. који за дете своје једини и може давати пуноважне изјаве и предузимати за н.ега правне послове, и коме је поверена заштита детињих интереса, с претпоставком: да их он и може најбоље штитити;—а друго стога, што је за реализирање овога права потребно по § 674 гр. зак. да онај који мисли да ово право има, одмах положи цену I родајног добра. Према овоме, право прече куповине очевог имањаможе се признати једино малотнику, који има своје сопствено имање и не стоји под очевом влашћу, већ има свога засебног стараоца,—што, пак, у овом а;ору није доказано да је био случај. Тиме пак. што је малолетно дете, после закључене продаје, а пре преноса имања на купца, постало пунолетно и изишло испод очинске власти,као ипо је у спорном случају било,—не може,. по мишљењу Апелационог Суда, дете ово право задобити, јер се ово право рађа у моменту закључења уговора о продаји, и кад у то доба није могло бити реализовано са законских узрока, оно се не може ни доцније задобити.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАНСА