Бранич

Број 3.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 39.

штедели наш ред, када су у питању интереси наше државе и нашег народа. Али би ми стали на пола пута, ако не би исто тако искрени и неумољиви били и према свима онима који су бесмртно заблудели мислећи да се расуло друштвеног поретка, анархија и безвлашће свих могућих врста јавља само услед мање или више подмукле акције тзв. „разорних елемената". Ма, није ли најразорнији елеменат у једној друштвеној и државној организацији онај, који свлачи (посредно или непосредно) Правосуђе са своје висине; онај који по нагону примитивног демократизма несвесно, али бесомучно, чини очајне напоре да међу чиновницима постигне извесно „равнање"; онај који види да је корупција узела маха у извесним редовима па несмотрено и некорумпирано гура у корупцију! Корумпиране редове лечити и дизати ка нивоу Правосуђа, равнањем на више, дизањем палих, — то би за данас било државотворство! А нршити равнање на ниже, гурати и суд у корупцију, — то је идеалан пример разорне акције чији су неимари сазрели за оптуженичку клупу много боље, но какав тип разбарушене главе. Са терена идеје, теорије и речи, — да пређемо на терен неумитне реалности. Пре рата просечно један судија имао је 10 динара дневно. Са својих 300 динара месечно. он је био материјално обезбеђен и могао је безбрижно да се посвети својој служби, чувати и неговати своје интелектуално и морално достојанстео, Живећи под овахвим околностима, — он је морао бити узорити чиновник и судија. И ми смо се нашим Правосуђем поносили. Сумњали смо по некад и у саме себе, али у суд никада. Настао је рат; друштвени односи су се пореметили, видици су постали шири, хоризонат већи, потребе сваког грађанина много опсежније и у онолико више у колико је на вишем интелектуалном и друштвеном нивоу. И сви друштвени редови без разлике успели су да своје приходе подигну према стварним потребама. Тако обичан раденик који је пре рата имао 2. дин. дневно — данас има 50 до 60 дин дневно, дакле око 25 пута више; квалификовани радник који је пре рата имао 4 дин. дневно, — данас има 100 до 120 дин. дневно, дакле око 25 пута више; кројач, који вам је пре рата давао пар доброг одела за 100 динара, — данас вам узима

2.509 до 3.090 динара, дакле око 25 пута више; говеђину коју сте пре рата пл ћали I динар, — сада плаћате 25 динара; Млеко које сте пре рата плаћали 0,20—0,30 п. дин. — данас плаћате 5 — б динара, дакле опет 25 пута више; остали производи скупљи су данас за 20—40 пута но пре рата; хлеб чији сте килограм пре рата плаћали 0.40 п. дин., — данас плаћате б динара, — дакле 20 пута више; обућу коју сте пре рата плаћали 15—20 динара, — данас плаћате 300—500 динара, дакле 20—25 пута више; кошуљу, коју сте пре рата плаћали 5—6 динара, — данас плаћате 150—250 динара, дакле, 30—40 пута више и најзад ако себи дозволите тај луксуз и назебете, — онда је лекар који вам је у кућу дошао наплатио 4—5 динара, а данас вам наплати 100—200 динара, дакле 20—40 пута више. Да станемо са даљим набрајањем ових најнужнијих потреба једног човека. Као што се види, данас, после рата, оне су скупље између 20 и 30 пута. Запитајмо се: па како грађани изилазе на крај са овим стањем? Одговор је у мало час наведеним разним примерима. Држава је оставила слободу рада и сви грађани примењују тај принцип у погледу својих прихода и расхода. Револуције нема никакве. А шта је са судијама? Колико прима наш отмени и достојанствени судија са 300 динара месечно предратне плате? Његова се плата, са свима додацима на које се толико указујс прстом попела од предратних 10 динара на поратних 100 динара дневно, дакле, десет пута више. Он данас прима исто онолико, колико прима и један обућарски раденик !?!!? Потписати је стар 34 година, само је судија пуних четири година, од тридесет првостепен 1х судија у Београду он је двадесети по старешинству, пре три дана расправио је једно наслеђе у вредности од 5.000.000 динара, државна такса у питању достиже 150.000 динара, његово је решење извршно, јер нема ко да се жали, а знате ли колико му је тога дана за цео дан платила држава и то на име плате, основне и положајне, додатка на скупоћу, додатка на стан и фамозног судијског додатка? Шта мислите ??!? Динара 85 и словима осамдесет и пет и то зато. што је у Београду, а да је остао у Ваљезу, он би тамо примио 80 динара, колико и данас примдју његове колеге!!?!?!