Бранич

Спрана 42.

Број 3.

Кад Законодавац, такву врсту послова, ка-:о каже Г. Перић, „са мешовитим карактером класира у извесну категорију правних попословз са карактером хомогеним, одсечним, дакле, не са карактером мешовитим (хетерогеним), онда то значи да тај мешовити посао има да се стави под норме означене категорије правних послова." Ж. Перић пом. дело страна 229.. Сасеим је оправдано и на закону основано мишљење Г Перића о законском праву прекупа код правног посла из § "643. Грађан. Законика, јер чим је Законодавац послове из тога § означио да су то послови продаје и куповине, а раније смо видели да законском праву прекупа има места код уговора о продаји и куповини, то онда нема сумње да законско право на прекуп постоји и код правног посла из § 643. Грађанског Законика. Друго је питање да ли би овлашћени на право прекупа, према § 674. Грађ. Зак., могао да реалише своје право на прекуп ако је продавац добро продао на начин који предвиђа последња одредба § 643. Грађ. Зак., а нарочито ако је продавац за продату ствар, поред новца, добио и какву другу ствар, коју овлашћени на прекуп нема, или неби био у стању да је набави, н. пр. то је, како каже Г. Перић, нека ствар зреааМег, шс1тс1иаН1ег одређена. Очевидно да се, према одредби § 674. Грађ. Зак., ту право прекупа не би могло да реалише, али не п стоје никакви разлози да се оно и ту не призна. То би било, аналого натуралним облигацијама, натурално право, које је ту, које постоји, али које није заштићено никаквом тужбом и због тога не може ни да се реалише. Оно не би могло да се реалише све докле продавац истиче приговор, да му прекупац не даје баш ону ствар коју му даје купац. Наравно ако продавац тај приговор не би истакао и ако би се задовољио да му се таква ствар плати или замени другом, суд не би имао прзво да ту ексценцију сам истиче и да прекупца од права прекупа одбије. У пракси се, међу тим, право прекупа код уговора о продаји и куповини смешаног из промене и продаје не признаје, на које је гледиште стао и Касациони Суд, а то несумњиво из жеље да се право прекупа сведе на најмању меру и да се праву пуне својине да што већа слобода, како би се и приватно правни саобраћај економских добара олакшао до максимума. У гом је смислу О. О. С. К. С. од 14. маја 1870. год., која гласи: „Пречем праву куповине има места где је куповчна

чиста и где је право прече куповине уопште могуће. 1 е стога пречем праву куповине нема места где се земља даје за земљу или за витло па ма било и приде у новцу". Решење, пак, Оделења Касационог Суда од 10. јуна 1904. год. Бр. 5549 гласи: „Право из §-а 670. Грађ. Зак. имају тамо именована лица искључиво у случају продаје и куповине а не и у случају трампе". (Ж. Перић, пом. дело, стр 229). Исто питање може да се псстави и код <Мш ш зоМшп где су, као што знамо, предмети правнога посла новац и каквз ствар. Оаћо ш бо1о!ит се обично дешава код уговора о зајму у новцу. Зајмопримац не могући често о року зајмодавцу вратити позајмљену суму, даје истоме какву ствар у место новца. Ту се јасно види да је цео посао истоветан са уговором о продаји и куповини, само што је овде увек случај да продавац прими цену у напред, док код уговора о продаји и куповини то може да буде али се ређе дешава. Када код сЈа^о т 5о1ићт>а има овочико сличности са уговором о продаји и куповини, онда је сасвим разумљиво питање: да ли и при томе послу може да буде права прекупа? На питање ће се добити тачан одговор онда ако се с1аћо ш 5о1ићш1-у- тачно одреди правна природа; ако је с!аћо т 5о1иШт уговор о продаји и куповини онда несумњиво да и ту има права прекупа, а ако је то, пак, какав други уговор, онда, имајући у виду то, да је право прекупа изу;етно право и да се при тумачењу његовом мора строго држати принципа ехсерћопеб 5ип1 5(пс1л581тае т!егргеШштб, права прекупа нема па ма колико (Заћо т 5о1и1ит био сличан са уговором о продаји и куповини. Ми мислимо да је сЈаћо т 5о1иШт само једна завршна радња т. ј. испуњење обавезе која је наступила из уговора о зајму и да је баш тај уговор главно а <Мш ш боћћит, као његова последица, нешто споредно. Према томе с!аћо ш боЈићпп не може да се стави у категорију уговора о продаји и куповини, па следствено томе ту не може бити ни права прекупа. У Немачком Праву, где по правилу постоји уговорно право прекупа и један случај права прекупа законског, које је загарантовано са наследницима, нема места праву прекупа ни код каквог другог правног посла сем код уго вора о продаји и куповини. Ог. Н. Оегпђиг§ у своме пом. делу, књига II одељак 2. на страни 3 20-ој каже: „Ииг ш Ра11е с1ез Уегкаи!еб етасћб!: сЈаз УегкаиЈбгесћ! Апс1еге ипепћ