Бранич

Број 4,

,Б Р А Н И Н"

Страна 67.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАНСА

За спорове, који проистичу из „Предузећа Грађевина" без обзира на занимање парничара и њихову парничарску улогу увек је надлежан трговачки суд. (Одл. 111 од. К. С. од 2-Г-925 Бр. 680). к. С. примедбама од 2-Н-925 Бр. 680 поништио је решење Прв. Суда за Град Београд од 13-Х1-924 Бр. 5220 и нашао да не одговара закону: „зато што прописи тач. 2. § 16 закона о устројству трговачког суда одређују надлежност трговачког суда за парнице између свију лица без обзира на карактер њиховог занимања само ако се парница односи на какав трговачки посао т. ј. без обзира да ли је тај посао једнострано или обострано трговачки посао а предузеће грађевинз из кога проистиче ова парница трговачки је посао предвиђен у тач. 7. § 17 зак. о устројству трговач. суда те према томе трговачки суд је надлежан за суђење овог спора". ❖ ❖ ❖ И наши и страни правни писци дају једногласно супротну солуцију питању о коме је реч у""предњој одлуци К. С. Контроверсе нема. Да цитирамо најпознатије: Сп Радоичић. — Основи Трговачко Права Кр. Србије. Стр. 23: „Предузеће набављања, преноса, трговачког посредништва, комисионарства и грађевина, трговачки су увек за набављача, возара, сензала, комисионара и грађевинара, а за другу уговорну страну такви су само онда, кад она тај посао закључује ради трговине." Ђ. Ж. Ђорђевић. 0 трговачким пословима. Стр. 30.: „Свако предузеће грађевина (§ 17 зак. о устројству трговачког суда). Закон овде не говори о једном послу већ о предузећу, према томе подизање зграда за своју потребу није трговачки посао. Под горњу одредбу потпадају предузимачи грађевина т. ј. лица која су изабрала за свој позив да другим лицима за извесну цену подигну грађевину, јер тада предузимачи спекулирају на цени материјала и раду лица која употребљавају при грађевини, а то је већ само по себи трговачки посао." Одредба нашег § 17. Зак. о Устр. Тргов. Суда превод је одребе чл. 653. франц. Трговачког законика.

1^уоп- Саеп & КепаиИ, у своме капиталном делу ТгаИе <3е бгоИ сотегаа1, 1889. I стр. 119. чл. 137 1)15, тумачећи одредбу чл. 653 о трговачком послу „предузећа грађевине" између осталом, кажу: „Говорено је само о предузимачу. Што се тиче онога који поручује радове, који имају непокретности за објект, било да је појединац или јавна администрација, не врши акт трговачки, за то што се делање односи на непокретности". ❖ Значај израза „предузеће" јасно се види из осталих тачака § 17 зак, о устр. трговачког суда. У тач. 3. те одредбе каже се: „свако предузеће подвоза на суху и води", а у тач. 4. „свако предузеће набављања". Ако би се узело да је свако „предузеће" трговачки посао и за једну и за другу уговорну страну, онда би, доследно тој логици, бродарска друштва, кочијаши и рабаџије морали тужити путнике за возарину Трговачком Суду, а лиферант, који је лиферовао што Држави, морао би да тужи Државу за своје потраживање Трговачком СудЈ Наравно то би био апсурдум. „Предузеће" подвоза на суву и води врши онај који превози, а не онај који услугу подвоза прима. „Предузеће" набављања врши онај који испоручује набавку а не онај који је прима. Возилац и лиферант спекулирају на својим предузећима и за то су њихови поједини послови тих предузећа према њима трговачке природе. То је случај и са „предузећем грађевине.,, „Предузеће" грађевине врши онај ко другоме подиже грађевина, а не онај коме се подиже грађевину. Предузимач ту спекулира на радној снази, материјалу и. т. д. гледајући да га грађевина што јевтиније стане од погођене цене, како би што више зарадио; стога је посао према њему трговачке природе. Лице коме се подиже грађевина на том послу не врши никакву спекулацију, и за то према њему не може бити трговачки посао. Према свему овоме, по нашем мишљењу ова одлука К. С. заснована је на нетачној интерпретацији закона. Д С. П.