Бранич
Страна 70.
,Б Р А Н И Ч*
Број 4.
јављује и тражи скинуће интабулације. Такви послови несмеју се дозволити и кад суд одбије тапију од потврђаја онда се зна да је то имање остало продавцу и да је оно његова својина које може бити предметом з:)логе продавчевих поверилаца. Поднето уверење општинскога суда да је В, то своје имање био продао неважеће је, нити преставља исправу какву предвиђа § 187 Г. П. по т, у вези § 188 Г. П. Према овоме примедбе оделења не могу се ни у колико односити и на ово имање, које је било и остало својина туженога В. Општа Седница К. С. од 23 јуна 1924. Бр. 5901.усвојила је ове противразлоге а одбацила напредизложене примедбе свога одељења. /• Судије не могу бити председници, потпредседници, секретари или чланови политичког одбора (чл. 95„ новог чиновничког закона) (Мишљење о. с. К. С. од 26-1\ т -925. бр. 11502/24) По питању тражења мишљења од К. С. од стране Министарства Правде у акту од 27 Децембра 1924. год. Бр. 82581 о томе: да ли се 2ги Одељак чл. 95, Закона о Чиновницима и осталим државним службеницима грађанског реда односи и на судије редовних судова или не, па према томе да ли судија може бити председник, потпредседник секретар или члан политичког Одбора, или на против за њих и данас важи у овом случају Закон о Судијама,—Касац. је суд у својој општој седнииц, на основу тач. 2. § 16. зак. о своме устројству, проучио истакнуто питање, па је нашао: По 3-ћем одељку чл. 26. Зак. о Судијама од 4 марта 1911 године председницима и судијама редовних судова ускраћено је право кандидовања у округу или вароши своје службе за посланике народне или окружне скупштине као ни за члана среских скупштина. Исто тако забрањено им је истицати кандидатске листе, бити на њима представници и председавати политичким зборовима. По чл. 5. Закона о Среским и Градским Судовима, судијама и осталом особљу среских и градских судова учествовање у партијском политичком животу ограничено је у још много јачој мери. Тако они не могу сазивати партијске зборове и учествовати активно на њима, подносити кандидатске листе за општинске, окружне и посланичке изборе, примати се за преставнике речених кандидатских листа кандидовати се на њима, нити у опште активно
учествовати у партијском политичком животу сем гласања. Уставом од 28 Јуна 1921 забрањено је чиновницима, који врше јавну власт, да се кандидујуу изборном округу својг територијалне надлежности чл. 73. Устава - међутим чиновници поменути у првом одељку пом. чл. 73-ег немогу се у опште кандидовати, ако нису најмање годину дана пре тога престали бити чиновници. Најзад по садашњем Закону о Чиновницима и осталим држав. службеницима грађанског реда-од 31 Јула 1923 г. а на име по другом одељку чл 95 државни службеник, који према чл. 73. Устава нема у опште права да се кандидује за народног посланика, односно нема права да се кандидује у изборном округу своје територијалне надлежности не може у опште односно у изборном округу своје територијалне надлежности сазивати јавне партијске зборове или на њима бити часник нити се кандидовати. Он не може организовати и престављати политичке странке и групе. По чл, 252 Зак. о Чиновницима и осталим држав. службеницима грађанског рада, овим је законом као доцнијим замењен - Закон о Судијама у колико није одређен који изузетак. У чл. 95 истог закона као ни у „прелазним наређењима" глава Х1-не одређује се никакав изузетак у погледу ограничења слободе судија у активном учествовању у партијском и политичком животу, па с тога се наређење другог одељка чл. 95 има односити и на судије редовних судова онако исто као што се односи и на чланове судије Управних и чланове Главне Контроле као врховног рачунског суда и остале чиновнике. . Да се овај члан односи и на судије види се и из тога факта, што је баш у трећем одељку истог члана забрањено и члановима-Судијама Касационог Суда као и члановима Државног Савета и Главне Контроле, да се кандидује за народне посланике у ма ком изборном округу. У осталом, ако се наведеним законима жели, да се судија што више одстрани од учешћа у патријским и политичким борбама ради чувања судијског угледа и пуног поверења свих грађана у добро и беспристрасно правосуђе редовних судова, онда се та циљ неће постићи, ако се судији само забрани, да председага политичким зборовима, који се ређе сазивају, а допусти му се, да може бити члан Управе партијске и политичке органи-