Бранич

Број 4

"Б Р А Н И Ч*

Страна 59.

спречавање распарчавања непокретних добара. Код сродничког права прекупа је Законодавац, несумњиво имао у виду и један чисто морални моменат, на име, да непокретно добро не иде у туђе руке, већ да, ако то сродници хоће, остане у њиховим рукама. Најчешћи је случај да су смесничари везани и сродством (задруга) и да би и без смесничког односа имали право на прекуп. Али се дешава да извор смесничком односу није задруга, већ да је смеснички однос створен вољом смесничара, па када се и таквим смесничарима даје право на прекуп, онда је јасно да је главни циљ праву прекупа груписање непокретних добара. А када је праву прекупа главни циљ груписање непокретних добара, онда се то груписање несумњиво потпуније постиже када се ма и једном од смесничара призна право на прекуп и поред тога што сви остали смесничари не би желели да своје право прекупа употребе. Јер, на тај начин непокретно добро остаје у рукама смесничара и групише се, док, ако би се одустанком од права прекупа кога од смесничара. право прекупа за остале смесничаре угасило, непокретно добро не би могло бити прекупљено и отишло би у руке трећих лица. Још би се више заједничко непокретно добро распарчало ако би продавац свој део продао неколицини купаца а смесничара који би били вољни да врше прекуп не би то могли да учине због тога што се неко од смесничара тога права одрекао и тиме угасио и право прекупа и осталих смесничара. У осталом и сама институција права прекупа би била доведена у питање, ако би право прекупа оних смесничара који желе да га употребе, зависило од воље оних који не желе да га употребе. Ту би право прекупа готово увек било изиграно, јер би продавацлако могао наћи начин да се са једним од смесничара споразуме, да се овога права прекупа одрекне и да тако угаси право прекупа и осталих смесничара. Остаје нам још да расмотримо начин на који смесничари своје право прекупа могу да врше, када се неко од њих одрекао права прекупа, и шта бива са делом добра које се продаје сразмерном делу заједничког добра онога који се права прекупа одриче. Видели смо да смесничари са подједнаким квотама у заједничком добру учествују и у праву прекупа са једнаким деловима, примајући на подједнаке делове и обавезе купчеве. Тако исто видели смо, да смесничари који

имају неједнаке квоте у заједничком добру учествују у прекупу сразмерно тим својим деловима, а по истој сразмери примају и обавезе купчеве. И ако Грађански Законик такву поделу учествовања није изречно предвидео, нити се може видети да је то јуриспруденција усвојила, ипак се она, сагласно принципу, да једнаким правима припадају и једнаки терети и обратно, мора усвојити. Такво решење томе питању дао је и Г. Перић у пом. делу, на стр. 182., где каже: „Ми мислимо да ћемо бити ближе Законодавчевој намери, ако на ово питање дамо тај одговор да ће смесничари вршити право прекупа сразмерно своме делу у заједничкој ствари: то изводимо из правила које постоји н. пр. код наслеђа и по коме одговорност наследника за дугове заоставштине стоји у сразмери са њиховим наследним делом, дакле обавеза је сразмерна величини права; кад се величина обавезе одређује према величини права, онда тако исто треба да се и величина права-овде права прекупа-одређује према истој мери и на исти начин, то јест према величини оног што је познато, овде према величини права које смесничари имају у заједничкој ствари,,. Из свега овога може да се утврди, да смесничари који врше право прекупа а имају подједнаке квоте у заједничком добру, учестаују у прекупу поједнако т. ј. по главама, док они, који немају подједнаке делове, учествују сразмерно својим деловима. Да разгледамо још да ли прекупци могу да врше прекуп само на делове сразмерне њиховим деловима у заједничком добру, а да делови оних који се права прекупа одричу остану слободни, или морају да прекупе цело продајно добро, тако, да, сразмерно својим деловима у заједничком добру, прекупљују и делове оних смесничара који прекуп не желе да врше. На то нам питање не даје одговор ни Грађански Законик, нити, пак, јуриспруденција, те и ту морамо пронаћи решење које би одговарало духу закона и намерамазаконодавца. При тумачењу нејасних законских прописа о праву прекупа морамо увек пред очима имати главни циљ који право прекупа има, а то је комасирање имања. Кад то знамо онда нам је и на горе постављено питање лако одговор дати. Комасирање ће се постићи само онда ако се прекуп врши над целим добром које се продаје. На тај начин оно се не дели и остаје у рукама смесничара, док, ако би се