Бранич

Страна 60.

,Б Р А Н И Ч"

број 4

узело противно, један би део остао у рукама прекупаца, а други отишао у руке трећих лица чиме би се постигао баш супротан циљ ономе који је праву прекупа постављен. Могло би да се постави још и питање: да ли смесничари, у случају да продавац имање прода једноме од њих, имају право на

прекуп. Држећи се тога, да је циљ праву прекупа комасирање имања одговор би био негативан. Имање остаје као својина једнога од смесничара а не иде у руке трећег .пица, те, према томе, и право прекупа губи свој гајзоп сГетге. ^наставиће се)

Судски казнени регистар — СазЈег ЈисНааЈге Адам П. Лазаревић, писар Б. Апелац. Суда.

§ 1. Вначај и организација ове установе У Француској постоји установа по&ната под именом: „Сазјег ЈисПс1а1ге", она се састоји у овоме. Код сваког првостепеног суда ((гЉила1 сГ аггопсНбзетеи!) постоји један орман подељен на одељке, који су обележени по азбучном реду, и у те одељке (компартимане) остављају се изводи из акта по осудама по јединих лица. Захваљујући, овој установи, поред осталих практичних користи које пружа правосуђу, нарочито је олакшано утврђивање поврата. Ми ћемо овде, укратко изложити садању организацију ове установе и изнети извесна мишљења, која о њој постоје Ова установа у своме данашњем облику релативно је скоријег датума. У Француској је уведена 1850. год. циркуларом министра правде, а на предлог државног тужиоца при суду у УегзаШез-у, званом ВопеуШе с1е Магзап§у. Регулисана је пак, доцније детаљно законима: од 5. августа 1899. и од 7. јуна и 13. новембра 1910. год. Али први почетци, управо клице ове установе датирају се још из давне прошлости и треба их потражити у најстаријој историји Кривичнога Права. Она је изазвата практичком потребом да се на неки начин обележе онн, који својим радњама вређају правни поредак и нарушавају законима утврђени ред у друштву. Зато се и данас у обичном животу каже: да извесне људе треба жигосати као деликвенте, јер су наклоњени вршењу кривичних дела. А код старих народа постојао је обичај да се злочинац жигоше, да се, дакле, као такав обележи. Жигови су били разни за разна дела. Као центар за прикупљање података који се уносе у С. Ј. узет је суд окружни по месту рођења дотичних лица. Ако се пак то

тиче некога лица, чије је место рођења немогуће утврдити, онда се листе са подацима таквога лица остављају у нарочите одељке, као и листе странаца, који немају ни место рођења ни домицил у Француској. Сваки пут, по извршности судских пресуда и решења, донетих по делима за која је предвиђено увођење у С. Ј., суд узима њихов резиме, који ставља на један формулар звани „Билтен № 1". Сви билтени који се тичу једнога истог лица, па било да се односе на његове осуде код разних судова, скупљени су на једном истом месту. Када је потребно да се сазна прошлост једнога лица, а које има података код суда, онда се из билтена № 1. прави извод и ставља у билтен № 2, ако је тај извод интегралан, а ако је само делимичан, онда се исти ставља у т. зв. билтен № 3. Билтени који се односе на странце или лица непозната порекла, шаљу се за централни казије при Министарству Правде. ТПтп се тиче садржине тих билтена, она од прилике, обухвата ове елементе: име и прези«е осуђенога, имена његових родитеља године старости, место рођења, занимање, затим квалификацију и место извршења дела име суда који је одлуку донео, — и друге личне и стварне податке. СазЈег ЈисИаане стоји под влашћу и надзором државног тужиоца -при дотичном суду. Трошкови око истога падају на терет округа а за тачност датих података лично је одговоран надлежни чиновник, над којим води надзор Министарство Правде. Да би се избегла претрпаност, сваке десете године врши се преглед билтена; па се билтени умрлих лица, као и она која су навршила 80 година старости, уништавају. > прво време С. Ј. био је јаван: сваки поједи ац могао је добити из њега извод њдатака о једним трећем лицу. Али су против те јавности ускоро устали многл чувени прав-