Бранич

Страна 64.

„Б Р А Н И Ч"

Број 4.

Њенл први успеси могу засенити, могу бити пуни обећања по изгледу. Ну, опијен својим почетком, адвокат који се поузда само у своју лакоћу неће стићи далеко. Ако буде занемарио рад, ако не буде писао да би формирао свој стил, ако не буде богатио своје памћење, ни обнављао и увећавао своје знање опажањима, размишљањем разговорима и нарочито читањем, он ће ускоро пасти у понављања, у баналност, и убрзо у интелектуалну бесплодност. И сама његова лакоћа, на коју је рачунао, изневериће га једнога дана или ће постати само отужно ћаскање без вредности. Принуђен да понавља самога себе, сиромашећи непрестано, лени имровизатор ће ускоро постати свој властити папагај, и свети пламен беседништва неће више оживети његове празне речи. Доиста, импровизација није, као што многи мисле, интелектуално чудо, као што је Мојсијево, кад је ударом штапића отворио извор у стени. У имправизацији извор се отвара тек ако је претходно беседник умео нагомилати скривену ризницу речи, слика, идеја, знања, из које ће датога тренутка, имати само да црпе пуном руком. У ствари, импровизација није ништа друго до резултат дугог рада на прикупљању. Док је за један дати случај, например, било спремања, чији механизам могу лако видети све очи, дотле је у импровизацији, напротив, спремање даље, посредније, и оно у многоме остаје невидљиво и несхватљиво -

Слушаоцима се чини да импровизатор, у току свога говора и према потреби, брзо, нагло проналази аргументе којима се служи. Он их доиста проналази, ну то само у етимолошком емислу речи, то јест он их налази тамо где их је — каткада много раније пре тога — поставио својим читањима, проучавањима, опажањима, на дну свога памћења мање или више несвесно. Одатле се они нагло пењу, шибају на неки начин, под напором његове воље, под сударом речи које се дозивају и преплећу. Дух убрзо засветли и загреје се, од тога памћење се поврати и затрепери цело под звуком гласа који у њему пробуди тајанствене одјеке. Мозак почне да ради грозничаво, и нека виша ведрина, већа брзина мисли руководи избором и логичким редом аргумената; реч постане јака и шира у исти мах, и нађе дирљивије и тачније нагласке. Једне идејеповлзче у налет друге, слике, им даду више живота, снаге, боје: интелектуални механизам импровизације је у покрету! То је природан дар, несумњиво, ну од нас зависи хоћемо ли га изгубити или развити онако исто као што од нас зависи атрофија или развитак мишића. Они који су без овога дара могу га, у великој мери, стећи прогресивним вежбањем, ну само по цену истрајнога рада, богатства и гипкости духа, коме су потребни рад и храна, обнављани без престанка, да не би полако утрнуо у сан близак смрти.

Још један случај дела одвођења из § 188 казн. зак.

Ми смо недавно на овоме месту, у бр. 2 стр. 25 „Бранича", објавили и критички пропратили један случај птгрешног разумевања § 188 каз. зак., износећи том приликом и своје мишљење, да је одељење К. С. под Бр. 5297 тај конкретан случај — кривични процес отменог Р. Т. — расправило на погрешном разумевању § 188 каз. зак. У томе конкретном случају поај. Од . К. С. је, одобравајући решење првостеп. суда. којим се оптужени Р. пушта „испод суђења", нашло, да у представљеној радњи оптуженог Р. није било битних елемената за постојање крив. дела одвођења из § 188 к. з., т. ј. није било одвођења преваром или силом, нити принуде на венчање, односно на блудно сношење.

Међутим, о. с. К. С. од 7. Јуна и 23. јуна 1924. г. Бр. 5462 и Бр. 5935, у два слична случаја одвођења, стала је на супротно по нашем мишљењу и једино правилно гледиште и дотичне одвођаче осудила на одговћрајућу казну, и то једнога на б месеци затвора, а другог на 2 године робије. Једзн од тих случајева састоји се, у главном, у овоме : Д. М. оптужен је суду, што је одвео својој кући М. кћер пок. М., у намери да се са њом венча, па то није хтео урадити него је, после блудног живљењ са њом, истукао и отерао од куће. П <востепени је суд, пресудом својом Бр. 33235 од 10. окт. 1923 г. пресудио био: да се опт. за дело из § 188 к. з. казни са две године робије. Ову је пре-