Бранич

БРАНИЧ

Година X. Београд, мај 1925. Број 5.

Дејство стечаја у погледу стечајног дужника Др. Велизар Митровић проф. Унаверзитета

Још у добу римског права личносг презадуженога трпела је врло много; у случају шјззјо јп ђопа*), он је био ш{аш, а само путЕМ сеззш ђопогиш**) он је могао избећи инфамију, па и то у Јусгиниановом праву беше условљено захтевом: да се презадужени оправда, да он није крив за такво сзоје имовно стање. И доцније, кад се већ у неколико стечај формирао ипак је дејствовао примордијално на личност заједничког дужника: дејство стечаја у правцу личности презадуженога ишло је и у Новом веку до крајњих мера: слободу, част, па чак и живот губио је дужник, који није могао исплатити своје повериоце***). Све ове овако строгемере против личдосги презадуженога имале су очигледан смер на застраше дужнике високим казнама против злоупотребе кредита како би се кредитовање у друштву одржало. Па и модерно стечајно право не сматра случај презадужености као допуштену економску појаву у друштву. Опстанак кредита који је неопходан у привредном животу сматра се, да за виси и од личног понашања дужника те због тога у случају стечаја и личност његова има да трпи, како би се други дужници узели у памет, да се не упуштају уз помоћ кредита у начин живота и такве послове који могу оштетити повериоце. Разуме се овде је реч о паду у презадужено стање не злонамерно, јер се оно сматра за кривично дело и нарочито строго казни. Напред поменуто трпљење личности дужникове у извесној мери сналази презадуженога чак и онда, кад је његов пад под стечај, последица привредних конјуктура, које он није могао ни предвидети ни избећи. Ну сем ових мера, које се према презадуженом предузимају у циљу застрашивања, трпи личност овога и услед мера, које потичу из потребе, да се стечај развије и

*) По одлуци преторској од дужника одузета имовина предаје се једном од поверилаца а он откупном сумом намирује колико има осгале познате повериоце. **) Сам презадужени одступа имање својим повериоцима, да се овом деобом намире. ***) Коћ1ег: о. с. 5(г. 7 1 Кепопагс!: ТгаЛе <Јез МШ(е$.

заврши. Из овога се види, да правно дејство стечаја против презадуженога има двојаки смер: прво, да казни презадуженог ради примера другима и друго, да олакша управо омогући свршавање стечаја. а) Трпљење дужниково у самом стечају. 1. У праву је уопште загарантована дискретност имовног стања грађана; сем на захтев пореских власти због потребе правилног порезивања, не тражи се, управо не наморава се нико, да даје податке о својој имовини и својим дуговима. Па ипак изузетак чини се у случају пре отварања стечаја над његовом имовином, већ и само кад је под сумњом, да је презадужен, да покаже право имовно стање своје. Он у том циљу мора начинити списак свега што има у готову, у објектима и потраживањима а тако исто и свих дуговања својих. Па и то није све; повериоци имају права изјавити неверовање томе списку и захтевати: да он заклетвом утврди истинитост свога списка*) •— дакле под претњом казне робијом за лажну заклетву. Не положи ли дужник тај списак отвориће му се стечај над имовином. И тада пошто му је стечај већ отворен биће дужан, сада по наредби суда, показати своје имовно стање и заклетвом свој исказ утврдити (§ 130 ст. пост.) 2. Из изложенога види се, да се дужнику у стечају не верује и он ће бити дужан не само открити своје имање и дугове већ и откривајућу заклетву положити; — не хтедне ли ову положити суд ће одлучити, да се дужник у затвор стави (§ 130. срп. зак. о ст.) и на тај начин од њега изнудити откривање правог имовног стања под откривајућом заклетвом. Ово изнуђење може трајати годину дана (§ 301. срп. зак. о грађ. суд. пост.). 3. Ако је дужник трговац он ће бити дужан још истог дана, чим престане плаћати, суд о томе известити, да му овај над имовином стечај отвори и на тај начин спречи, да се једни повериоци обезбеђују на штету других поверилаца дужникових. Не хтедне ли трговац известити суд о свом престанку плаћања, те суд то с друге стра"" . *) Срп. Зак. о ст. пост. § 4. § ' л ; :Г