Бранич

Страна 78.

Број 5.

не сазна и утврди, биће само због тога кажњен затвором од једног до три месеца (§ 143. зак. о ст. пост.) Ова дужност пријављивања суду престанком плаћања пада и на јавне ортаке, који то дознаду, па чак и на сва лица, која посао руководе, било да су под нелосредним надзором господара радње било да су пред влашћу опуномоћени заступници са општим цртама овлашћена. Ако су у питању акционарска друштва ту су чланови управног одбора дужни под претњом новчане казне и казне лишењем слободе известити суд о презадужености друштвеној (§§ 79. и 101. срп. зак. о акц. др.) 4. Тргозац, који је под сумњом да је презадужен (§ 145. зак. о ст.) мораће своје трговачке књиге суду поднети, предати, да овај путем вештака испита да ли је тачно казивање дужниково, да није пропао, — њему се дакле не верује и његове трговачке књиге одузммају му се ради проучавања у суду (§ 10. срп. трг. зак.). 5. Отвори ли се стечај над имовином једног презадуженог лица. то му се од тог дана одузимају право управљања и право располагања; он. се физички и празно одваја од своје имовине, над којом задржава само голу својину, без права ма каквзг располагања осем са оним што би, и ако би, по завршетку стечаја преостало (на пр. тестирање). 6. Ако је стечај отворен над имовином трговца, а овај није водио никако или је водио али неуредно трговачке књиге, ставиће се у затвор док се не види истрагом против њега, које кривично дело постоји: просто или лажно банкротство (§ 131.стец. пост. у вези са § 261. и 263. Казн. зах.) Појам: неуредно вођење књиге треоа схватити у кривично правн м смислу т. ј. тако, да се из њих не види и не може да оцени право имовно стање презадуженога*). Са овим је сагласно и мишљење Касац. суда **) који овај затвор у који се ставља стечајни дужник, који је нгуредно или није никако водио трговачке књиге, не сматра као дисциплинску казау због самог невођења или неуредног вођења књига, већкао меру при отварању кривичне истраге. Ну сем овога трговац, који трговачке књиге није водио никако или је тако неуредно водио, да се због тога не може да сазна његово право имовно стање, неће имати права на установу принудног поравнања у сгечају (§ 69. зак. о ст. пост.). 7. Телеграми и писма каја гласе на име презаду-' женога одузимају му се, ако она садрже објашњења о његовом имовном стању (§ 44. зак. о

*) в. § 69. под в. Зак. о стеч. пост. **) Одлука о с. К, с. код Г. Никетића о. с. стр, 121. уз § 131. зак. о ст. пост. (бр. 2355. од 1903. бр. 14559. од 1903. и бр. 4240. од 1909.).

сг. п.). Што се тиче будућих писама и телеграма после отвореног стечаја неки законодавци (као аустр.) наређују да их суд прима па која су сасвим приватног карактере да врати кридару. Српско позитивно право не садржи о овоме никакву наредбу; истражне пак власти заводе праксу сходну § 44. сг. пост. и задржавају и ова писма, ако се садржином дотичу имовине дужникове. 8. Већ и сама сумња, да ће дужник побећи повлачи за собом његово лишење слободе. Сазна ли суд, да се дужник крије или да се спрема да бежи, наредиће његово стављање у превентивни притвор, који ће трајати дотле, док га суд не саслуша о његовом имовном стању (§412. с. зак. о гр. суд. пост. и § 131. зак. о ст. п.). Овај превенгивни прлтвор може се наредити и у другом месту. Ако пак суд посумња, да ја дужник крив за које кажњиво дело из стечаја, он ће дужника идаљеу затворузадржати ради истраге. По француском стечајном праву, суд у истом решењу, којим отвара стечај одлучује и о наредби: да се стечајни дужник стави у затвор или да се стави под стражу надлежне власги. (С сћ с. аг! 455.) Само дакле отварање стечаја повлачи у Француској и лишење слободе стечајног дужника; јер француски законодавац гледа у свакоме, који под стечај падне, стечајног кривца све догод се не оправда*). 9. Дужник, који је под стечајем, може допасти казне лишења слободе, не само за злу намеру да општети своје повериоце, када може бити кажњен до 10 година робије (§ 261. с. казн. зак.) као лажан банкрот, већ и сам начин живота и привредног делања његовог може дужника у стечају начинити кривцем за просто банкротство, које се казни до две године затвора. Тако као прост банкрот по срл. казн. законику (§ 263.) казниће се онај презадужени: 1) који је својим раскошним, прекомерним трошковима кућник и неуредношћу пао у презздужено стање био трговац или нетрговац. 2) који је своју трговину пренебрегавзо (дакле трговац) и трг. књиге неуредно водио, те му се неможе утврдити право имозно стање, 3) који је као трговац пропустио свој годишњи биланс правити, 4) који је нове дугове правио и ако је из биланса увидео, да његово имовно стање не покрива ни половину његовог дуговања, 5) који је упуштао у предузаћа (грађанска) и трговину, која ни у каквој сразмери не стоји са његовим имањем; и 6) који је по отвореном стечају поједине поверитеље на штету дру-

*) Ово може имати више добрих страна: спречава дужника да не избегне казну ако је крив за банкротство, а сем тога овим се даје могућносг стараоцима стечаја, да дужника саслушају о потребним стварима за њихов рад. в. ћ. Саеа е! Р. о. с. № 2822.