Бранич

Број 5.

тако и цивилни сродници, само ако оки испуњују и други услов за право прекупа, т.ј. ако су истовремено и презумитивни наследници продавчеви. У том је смислу и Одлука Оделења Касационог Суда од 3. фебруара 1870. год. Бр. 348 која је у пом. делу Г. Перића на стр. 187., овако наведена: „У §-у 670. Грађзнског Законика дато је право пречег откупа само оној родбини, која би имала право наслеђа на продатом добру и која би по закону продавца после његове смрти наследила, према чему су даљи сродници вазда искључени, када има ближих, па ма ови и не хтели употребити то своје право". Намеће нам се одмах питање: на који начин ћемо одредити, да ли је неко од сродника презумптивни наследник продавчев, а нарочито моменат када он треба ту квалификацију да има, па да има право на прекул. Код наслеђа је то питање лако решити, јер ту имамо један факат, један догађај према коме се и наследници одређују: то је смрт. Онога дана, односно момента кога је <3е сшиз умро, треба да је неко његов најближи рођак, па да има право законскога наслеђа. Несумњиво је потребно знати кога момента неко од сродника треба да је презумптивни наследник продавчев т.ј. његов најближи сродник, па да ума право на прекуп. На то нам је питање дао одговор § 674. Грађ. Законика, који између осталзга, вели: „по погодби закљученој". То значи да онај, којимислида има право на прекуп треба да је презумптивни наследник продавца оног момента када продавац са купцем закључи погодбу о продаји добра, које је у питању. Имајући у виду да је право прекупа велико ограничење својине, можемо одмах да уочимо и последице, које би из тога, да сродник треба да је презумптивни наследник продавца, када продавац закључи уговор о купо-продаји са купцем, произашле. На име, одрицањем права прекупа од стране презумптивног наследника у моменту продаје добра, не би могли да се користе даљи сродници т.ј. они неби могли да траже прекуп по том основу, што се презумптивни наследник продавца тога права одриче и не жели да га употреби. Друга последица би била та, да даљи сродници не могу конкурисати у праву прекупа са презумптивним наследницима продавчевим. У том је смислу и О.О.С.К.С. од 10. маја 1906. год. Бр. 4724, коју Г. Перић у пом. делу на стр. 188. овако у изводу наводи: „Право откупа имају само она лица, која су по законом реду наслеђа, продавчеви наследници, а никако и она лица, која би била продавчеви наследници тек кад не било живих извесних сродника његових; јасно је, дакле, да ово право откупа које припада искључиво законим наследницима,

Страна 83.

кад ови неће да га употребе, не може прећи на оног сродника који би био наследник продавчев, да нема оног ближег сродника, као законог наследника, а који неће да се користи правом откупа". (Оаа је одлука т ехЈеп : о објављена у Одлу кама Опште Седнице Касационог Суда од Гојкз Нш<етића под Бр. 867). Може да се деси и то, да је продавац са којим својим сродником закључио уговор о наслеђу, да је тај уговор влашћу потврђен и да је тако тај продавчев, иако даљи сродник, односно сзуговорач, презумптивни наследник његов. Ту имамо и сродника и презумптивног наследника па илак он неби имао право прекупа, јер није тај, „који би по закону наследио." Не би га имао ни онда када би се најближи сродник, „1-оји би по закону наследио" тога свога права одрекао, јер је само тај најближи сродник презумптивни наследник по закону и само он та право прекупа има. Исти би случај био и са даљим сродником тестаменталним наследником продавчевим, иако је тестамент судом потврђен, иако је презумптивни наследник продавчев познат, јер је он само презумптивни тестаментални наследник, али нема квалификацију презумптивног законског наследника, која је за законско право прекупа неопходно потребнаИз с:ега овога може да се постави правило^ да право прекупа имају само они сродници у опште. који би продавца у моменту продаје непокретног добра по закону наследили, а да сењихови сродници њиховим невршењем тога права не могу користити, т.ј. оно не прелази на даље срОднике, који нису презумптивни наследници продавчеви. Закон није направио разлику између наследника мушкога и женскога пола. Довољно је да је женска сродник и да је презумптивни наследник продавца у моменту када онсврши погодбу о продаји непокретног добра, па да и она има право на прекуп исто онако, као што би га имали мушки сродници продавчеви када би их било. Видели смо да закон није изузео ни једног сродника, продавчевог презумптивног наследника од права прекупа. Међу тим јуриспруденција, видећи да је право прекупа велико ограничење својине и да као такво много смета приватно правном саобраћају, гледала је да је као изузетну индустрију сведе на што мању меру, да нађе макар који позитиван законски пропис са којим право прекупа стоји у опреци и да питање реши на штету права прекупа, како би тиме што више ублажила штетне последице, које право> прекупа као такво проузрокује. Идући за тим циљем Касациони Суд је одузео право прекупа малолетној деци продавца &