Бранич

2*

Број 7 и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 127.

жилац пак може се стечајни дужник појавити само тако ако га прихвати бранилац у стечају, иначе ће суд тужбу одбацити (наравно ако се тужба односи на имање под стечајем). Сам пак бранилац према свему овоме може се појавити у споровима, који се ти-чу једиог стечаја и као тужалац и као тужени *). И ако је бранилацу споровима стечајним може појавити као парнична страна ипак презадужени у стечају неће моћи бити сведок (у смислу § 271. гр. пост.) јер је он лице интересовано исходом имовинских спорова у сгечају, пошто на њему остаје и даље дуг од неизмирених поверилаца. Из овог истог разлога могло би се на против допусгити стечајном дужнику, да у оваквим споровима буде споредни умешач (§§ 65. и 286. гр. суд. пост.). Ако су неки спорови били већ подигнути против презадуженога у моменту отварања стечаја или је неке презадужени отпочео против својих дужника, продужиће их бранилац у стечају. Само сви ти спорови сма-

траће се прекинути моментом отварања стечаја, пошто стеч. дужник није више властан ма шта по њима радити. Овај ће прекид трајати све док се продужење тих започетих спорова не подеси правилима стечајног поступка. Бранилац у стечају предузимаће сходно законским прописима све процесуалне рад ње, тако, да презадужени нема могућности да их измени или допуни. Према томе све што бранилац у овом погледу вођења спорова учини, погађа, не њега, већ презадуженога. Деси ли се, да се стечај заврши принудним поравнањем између презадуженога и његових поверилаца у стечају, онда ће се прек^-.нути даље стечајно-правне радње па и вођење спорова које је бранилац у стечају имао у својим рукама. Даље вођење свих тих спорова прелази на поравнатог стечајног дужника и то тако: да их он продужује ех пипс и нема могућности, да ма шта измени и не призна што је пре тога бранилац по тим споровима урадио.

ФРАНЦУСКО АДВОКАТСКО УДРУЖЕЊЕ — Д-р ДРАГУТИН ЈАНКОВИЋ АДПОКАТ, Х0Н0РАР1ЈИ ПР0МС01' ВЕОГРАДОВОГ ИРАВНОГ ФАКУДТЕХА

Од веза са иностраним адвокатским удружењима сигурно ће нам бити једна од најдражих, веза са француским адвокатским удружењем, чији је председник г. Жан Аплетон, адвокат при Лионском Апелационом Суду и професор административног права на Лионском Университету, са француском познатом љубазношћу, позвао и наше удружење на ближи додир и заједнички рад, шаљући нашем председнику г. Добри Петковићу годишњи извештај о раду удружења, позив на идући конгрес француских адвоката и срдачне другарске поздраве француских адвоката својим српским друговима.

српски законодавац задржава презадуженоме под стечајем право вођења спорова. С тога се горња редакција има тако разумети да она овлашћује презадуженога да буде споредни умешач уз браниоца у стечају у корист његовог тражења. Ј ) Према томе погрешно је кад се тужба диже противу масе стечајне тога и тога а тако исто било би неправнички да суд осуди стечајну масу на плаћање (наша судска пракса). Стечајна маса не може бити ни тужилац ни тужени, јер она није лице у праву већ објект права.

Ова другарска љубазност председника француског адвокатског удружења, чија особито симпатична личност, научни глас који ужива и увек срдачне симпатије за нашу земљу, његови српски ђаци са Лионског правног факултета неће никад заборавити, дала нам је повода да са овога места поздравимо наше француске другове и обавестимо наш адвокатски ред о стању и делању француског адвокатског удружења. Француско адвокатско удружење основано је тек 3. јуна 1921. год. обухвативши територијално целу Француску заједно са колонијама и земљама француског протектората. До тога датума постојали су само месна удружења, под именом баро, — ћаггеаи, која су имала строг званичан тип једног судског тела, са већ вековима утврђеним устројењем, надлежношћу и праксом. Баро није ни данас укинут, нити га је ново удружење заменило; напротив удружење је постављено на такву основу, да је његов рад од општег професионалног и друштвеног