Бранич

Стр. 122.

„Б РАН И Ч

Број 7. и 8.

јер су лаици у сталном додиру са судијама правницима, заједно дискутују и решавају сва питања, увек морају дати разлоге за своје мишљење и дата је могућност да буду контролисани и руковођени од судија. Па ипак ни тај облик учешћа лаика није за препоруку у нас. Кад и у овом облику лаици учествују у правосуђу, њих мора бити више него судија правника. Ако то не би био случај, не би се могло, говорити о учешћу народа о правосуђу у правом смислу. Сви разлози наведени под 111. говоре за то, да од лаика не треба да зависи судска одлука. V. Ниједан озбиљан и стваран разлог не говори за учешће лаика у кривичном правосуђу у нас. Политичког разлога апсолутно нема. Ни правничко-техничких разлога нема. Од кривичног правосуђа се има тражити и очекивати само правилност и правичност пресуде. Пројекат кривичног поступка у сваком погледу даје максимум гарантија за то и без учешћа лаика. Тих гарантија са раније изнетих разлога никако не би било, ако би и лаици учествовали и од њих зависила пресуда Остајати у заблуди као да народ мора учествовати у правосуђу и онда кад за то нема ни услова ни способности, значи 1/равити опасан експерименат, који би сам тај народ осудио. За учешће лаика у кривичном правосуђу не говори ни традиција, јер је нема. На ову би се могла позвати само Словенија и Далмација. Каже се, да је порота у Словенији

имала и плебисцит — да се народ изјаснио за њено задржање. Може бити. Ја нећу спорити да нешто традиције има, али ћу изјавити своју сумњу у дубину и озбиљност њену. Мало времена порота живи у Словенији да је се народ не може одрећи, нарочито кад сад у судовима види да правду изричу његови синови на његовом језику. Да узмемо баш да народ у Словенији несумњиво и неодступно тражи да задржи своје место за судским столом, то није разлог да пороту или који други мешовити суд треба завести за целу државу, поред свих изнетих разлога који говоре противу тога. У сукобу два интереса мањи се жртвује већем. И овде интерес Словеније да задржи пороту, под предпоставком да она то озбиљно хоће, има да буде жртвован много већем интересу свих других делова државе да у кривично правосуђе не пушта лаике. Дуализам је у сваком случају немогућ и недопуштен и за то сасвим искључен. На основу изложенога част ми је предложити конгресу ову РЕЗОЛУЦИЈУ: 1. Кад установе будућег Закона о кривичном поступку без лаика и независност судија правника дају довољне гарантије за доношење правичне пресуде, није за препоруку иравити опасне експерименте увођењем лаичког елемента у кривично правосуђе. 2. Ако би се конгрес ипак изјаснио за учешће лаика у кривичном правосуђу, онда то учешће да буде у облику присежника а никако у облику праве пороте.

ДОБРА, ЗА КОЈА ЈЕ СПОРНО ДА ЛИ СУ СТВАРИ У КРИВИЧНО-ПРАВНОМ СМИСЛУ

— Д-Р ТОМА ЖИВАНОВИЋ НРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

Ствар у кривично - правном смислу је сваки телесни предмет, т.ј. свака материја у простору. 1 ) Има добра, за која је према даном појму ствари јасно, да нису ствари и да према томе не могу бити нападни објекат крађе и осталих кривичних дела на ствари, т.ј. против својине (разбојништво, утаја, повреда ствари). Али с друге стране има добара, за која то може бити спорно и спорно је. *) В. о томе наше Основе Кривичног Права, Посебни Део § 45 I и нашу расправу „Кривичноправни појам ствари" у Споменици г. С. Лозанића.

I. Прва (н.пр. тражбина) очигледно нису ствари, пошто су нетелесни предмети или, како се још вели, моралне чињенице. 1 ) То важи за сва права, па наравно и за творачко или ауторско право, које се често погрешно означује као право својине, и за које су неки старији писци тврдили, да може бити спорно, да ли је оно ствар или не, 2 ) Оно је право на објављивање резултата свога душевног стваралачког рада и наро] ) Уп. ОаггаиА Тгапе 5 382, Нагдиг^ег 189, ОшгаИ 104. 2 ) Саггага.