Бранич

Број 7. и 8.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 123.

чито право на економски принос тог свога рада, те је према томе нетелесни предмет. То важи и за жиговно и издавачко право. 1 ) Исправе међутим н.пр. писмена којима се права утврђују, ствари су, пошто су телесни предмети (н.пр. менице, облигације, тестаменти). 2 ) Исправе се по својој правној природи или само по обичају или схватању, саобраћај појављују било као носиоци права (н.пр. банкноте, хартије на доносиоца) било само као доказна средства за права (н.пр. признаница, тапија). За ову другу врсту исправа неки тврде, да не могу бити објекат крађе и осталих кривичних дела на ствари. Не виде као разлог пре свега то, што оне саме за себе као парче картије немају новчане вредности, заснивајући се тако на погрешном мишљењу, да објекат поменутих кривичних дела не може бити ствар без новчане вредности. Семтога на овим се исправама не врше, вели се, радња кривичних дела на ствари због њих самих, већ у уму извршења ког другог кривичног дела, те може постојати свршена или покушана превара, изнуда, увреда ит.д. 3 ) За појам поменутих кривичних дела је међутим наравно без значаја, да ли извршилац има за циљ извршење ког другог кризичног дела, а ако је тиме баш извршило и које друго кривично дело, постојаће идеални стицај. 4 ) II. Од укинућа ропства човек више ни у којем случају није ствар, већ личност те не може бити објекат кривичних дела на ствари. 5 ) За заштиту његове слободе и телесног интегритета служе друга кривична дела (н.пр. одвођење, телесна повреда.)") Но ствари су, те могу бити објекат поменутих кривичних дела: 1. Делови живог човека, кад су раздвојени од тела, т ј. кад престану да врше функцију, за коју су намењени док су пре раздвајања делови лица.') Постојале би

') В. оовимправима Живановић посебни део § 74. -) Уп. ОаггаиА 5 382, Нагдиг&ег 190, Оагдоп аг! 389, п. 234. ■ н ) Тако неки старији иисци као Тепипе 1.ећгћисћ с1ез ргеиззјзсћеп 51ха{гесћ1: 899, (имајући на уму узимање исправе које сматра као иревару) од новијих (ЈИтапп Оег Оо1из ћет1 0|"е5б1:аћ1 (1870) 77 и сл. В. НМзскиег 2 282. ') Уп. против наведеног мишљења Оагдоп аг4. 379, п. 235 и сл., Нагдег§ег 190. 5 ) Неки узимају, да човек ни као роб није ствар (ШпсИп^ 1 258). 6 ) Уп. ОшгаИ 96. г ) Уп. Ргапк § 243 III 2 1, 01ћаи$еа § 242, 6, Нагбиг^ег 192.

према томе телесна повреда и крађа у случају одсецања прамена косе и узимање истога управљеног на присвајање. 1 ) Одвојени део људског тела постаје од тренутка одвајања ствар без обзира на то, што би средствима хируршке вештине могао бити васпостављен за своју првобитну функцију, све догод се ово није догодило, као и без обзира на то, што је одвајање извршено само привремено, н.пр. за време какве хируршке операције. Неки узимају противно, образложавајући то тиме, што у овим случајевима још постоји код одсечених делова могућност њихове функције, те нису престали, да припадају људској личности. 2 ) Према њима би дакле извршио телесну повреду, ко би у оваквим случајевима узео одсечени део тела, а не крађу. Његов аргуменат је неоснован, јер с објективног гледишта довољно је, што је одсечени део тела престао бити саставни део истога, а да ли се он може још повратити телу и вршити своју функцију, од значаја је само за будућу квалификацију одсеченог дела тела. 2. Вештачке допуне тела, но под условом да нису с телом нераздељиво спојене. Тако перика је ствар, али не вештачки нос, око или зуб, који је стално утврђен. 3. Лешеви и делови лешева. Но они могу бити објекат кривичних дела на ствари само онда, ако су предмет трговине и саобраћаја, н. пр. кад се налазе у музејима и анатомским заводима, јер су само тада у нечијој својини. 3 ) Ово не важи само за мумије и сличне консервиране старе лешеве, већ и за скорашње лешеве, чим су од овлашћенога лица продата каквом анатомском заводу, музеју ит.д. Према некима међутим лешеви не могу биги никад објекат нечије својине, и зато не могу никад бити објекат крађе и

] ) Уп. ОШаизеп 5242, 6, ВтАтед, 1258. Према некима постоји у овоме случају поред повреде тела и повреда туђег права својине, али неп Јвредимосг личности претеже, веле, као право над неповредимошћу својине, те узимају да постоји само телесна повреда не и крађа (тако ОшгаН 97). Према некима лице, коме је н. пр. коса одсечена, не постаје самим оцсецањем сопственик исте, већ има само искључиво право присвајања, те онај, који косу одсече и узме, не врши по самоме томе крађу (тако Ргапк 242 III 2 е : то у толико мање вели што се повређени по правилу не осећа повређен/.м у својој својини већ на телу. 2 ) Тако ОшгаИ 97. :! ) Тако претежно мишљење, н. пр. Пзг1 § 127 II 1, Ргапк § 242 III 2 а, 01Наивеп § 242, 7, НШзсћпег 2 717, Сгивеп КесМз§и1 <3ег РјеШ 51, 1.ећг 19. С. Мегке1 1*е1сћегаи1> 23, Нагбиг§ег.