Бранич

Стр. 124,

„Б РАН И Ч

Број 7. и 8.

осталих кривичних дела на ствари. 1 ) Према другима опет они нису сШвари у правном смислу и зато не могу бити објекат поменутих кривичних дела. 2 ) Најзад према некима лешина може бити објекат крађе само онда, ако је трајно одвојена од своје обичне намене — сахране и чува се као препарат или мумија, у ком случају, веле, она више и није леш у техничком смислу. 3 ) Сама продаја леша, веле они, не заснива никакав правни, већ само стварни одношај; прималац сме употребити леш само за научне циљеве и мора га после употребе издати ради сахране. III. Некад се је узимало, да св. причешће, т. ј. хлеб (нафора) и вино као божанске ствари и ван саобраћаја немају бити сматрани и као ствари људске, које су једине могући објекат крађе и осталих кривичних дела на ствари, те да према томе не могу бити објекат ових кривичних дела. 4 ) Ово је гледиште очигледно погрешно, пошто хлеб и вино и поред божанствене намене задржавају своје својство материје, телесног предмета са свима осталим придоданим својствима. 5 )

IV. Врло је спорно питање, да ли се електрицишет има да сматра као ствар. Но о томе треба због опсежности питања засебно расправљати. У срп. Кривичном Законику (221 б), је, као и у многим другим, усвојено гледиште, да је елекгрицитет ствар. Овде се може рећи само то, да електрицитет према претежној дефиницији ствари, коју смо и ми усвојили, није ствар, пошто није телесни предмет, т. ј. материја. 1 ) Отуда би се н. пр. узимање туђег електрицитета имало да квалификује као самостално, кривично дело (с!е1. 5. §.), као што је учињено н. пр. у немачком к. з. Спор у питању се протеже и на друге снаге (енергије), као што су парна снага и воловска снага за вучу. У италијанској књижевности се је нарочито претресало питање, да ли се генетичка енергија има сматрати као ствар и према томе да ли може бити објекат крађе и осталих кривичних дела на ствари. При томе се је особито имао на уму случај пуштања туђег мужјака на своју женку, за који је спорно, да ли сачињава крађу или не. 2 )

ДЕЈСТВО СТЕЧАЈА У ПОГЛЕДУ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА - Д-Р ВЕЛИЗАР МИТРОВИЋ ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА — наставак —

Ово губљење права, које сналази презадуженог трговца, да може продужити своје право на фирму не повлачи за собом и неважност правних послова било трговачких (по изгледу) било грађанских. Ти ће послови за бившег трговца и његовог контрахента важити, само ти послови не могу бити оквалификовани као трговачки у погледу бившег трговца (сем ако су нослови објективно трговачки) пошто је он према § 152. ст. п. изгубио оно право да буде трговац, које је слободно начелу слободе рада дато (чланом 4. зак. о рад.) сваком

Ј ) Тако Мегке1 Н. Н. 3 633. Од тог се је гледишта пошло и при стварању пруског крив. закона од 1851. 2 ) Тако Сгатег 1.е!сћпате 44, 59, 68. 8 ) Тако МШеШем О. А. 34 180. 4 ) В. У1со Риг1о у В|'§еб1о КаПапо (Топпо1897) п. 56, СпигаИ 98. 6 ) Уп. ОшгаИ 1ос, сИ

грађанину. Ако би се бивши трговац „пропалица" на прописан начин рехабилитирао (§ 153. ст. п.) онда ће се сви ранији послови сматрати за трговачке ако су они такви по општим начелима трговачког права. 3. Стечајни дужник губи политичка права. <х) Дужник, над чијом је имовином стечај отворен губи активно и пасивно бирачко право за Народну Скупштину. По Уставу Краљ. Срба, Хрвата и Словенаца а према

То је готово опште мншљење у немачкој књижевности (в. Нагдиг^ег 312 и сл.). Од француских писаца тако н. пр. Оагдоп Ап. 379, п. 264, прот. Оаггаш! 383. Прот. и већина талијанских писаца (в. ОшгаИ 104 и сл. 2 ) Уп. ОшгаН 108, М1со1еШ. 1^а пиоуа 1еопа <Је1 1иН:о с!ј епегдја депеИса Топпо 1905, 1_мсса Ј1 Јиг1:о сјј епе!\ф'а е]ск1пса с ЈЈспегЈса Са1апја 1905.