Бранич

БРАНИЧ

ГОДИНА X. БЕОГРАД, СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1925. БРОЈ 9 и 10.

ИЗУВЕТНА ПРАВА СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА

- Д-Р ВЕЛИЗАР МИТРОВИЋ ПР0ФЕС0Р УНИВЕРЗИТЕТА

Поред свеколиког трпљења како у имовинско-правном погледу тако и у погледу саме личности своје ипак стечајни дужник задржава и у стечају своју правну способност као и способност за правне радње, Ово је у новијем стечајном праву (као у немачком) подпунце изведено, пошто се ту имовинско-правна ограничења односе само на ону имовину дужникову, коју је он прибавио пре стечаја, док му је и прибављање и располагање прибављеним добрима 'за време стечаја подпуно слободно. И по српском стечајном праву као и по аустријском, француском, и т. д. дужник има права располагања, те дакле и вршења правних радњи, али само у погледу оне имовине његове, која не подлеже стечају — а то су само нека од дужникових добара, прибављених пре стечаја. Што се тиче ових других за време стечајне процедуре прибављених добара, видели смо, да по српским и другим правима, стеч. дужник нема права располагања (ни продаје ни залагања и т. д.) јер и та добра падају под удар стечаја и улазе у стечајну масу за намирење поверилаца пре стечаја. До ових добара дужник може доћи: 1. изјавом да их прима као што је случај са наслеђем, легатом, поклоном; и 2. радом уз припомоћ кредита. Па ипак и у погледу ових имања стечајни дужник има овлашћења на извесне правне радње, које повериоци морају трпети, ма да су те радње извршене за време стечаја и ма да се тичу имања, која улазе или треба да уђу у стечајну масу. Тако код „стечених" добара за време стечаја све правне радње дужникове, У вези са самим стицањем, имају пуну правну важност. Па и код добара која треба да „припадну" стеч. дужнику а по том да уђу у стецишну масу, овај, ма да нема права располагања тим добрима, инак, да то постане део његовог имања у стечају, по-

требно је да их он прими. Дужнику је дакле и у стечају по српском праву остављено овлашћење: да се прими или не прими наслеђа, одн. легата или поклона. Нико други ту изјаву у место њега или противно његовом учињеном одбијању не може дати па ни бранилац нити икоји други стечајни орган. Тек пошто се дужник под стечајем изјасни, да се прима тога наслеђа и т. д. стечајна се процедура проширује и на ту „припалу" имовину дужникову. Ако би пак услед дужниковог пријема наслеђа без пописа произишао негативан исход, ти нови повериоци, који су од <1есиш5 -а прешли на презадуженог услед његове изјаве о пријему, не би могли постати повериоци у стечају овог наследника, јер су они постали његови повериоци у моменту изјаве да се он наслеђа прима, а то је било за време стечаја. Супротно би разуме се решење било, ако би се изјава презадуженога о пријему наслеђа, било са пописом било без пописа, датирала из времена пре стечаја његовог. Изјасни ли се заједнички дужник за време стечаја да се прима наслеђа са пописом, онда ће се стечај над имовином сЈесишз-а одвојено расправити од стечаја наследниковог. Супротно овоме аустријски законодавац ово право изјаве о примању и непримању наслеђа у сваком случају даје, не самом дужнику под стечајем, већ заједници поверилаца (С. О. § 4.) то је њено право, да се преко управитеља стечаја изјасни по овом питању. И француска јуриспруденција, уз коју стоји и већина правника 1 ) ово право изјаве о примању наслеђа (простог или са пописом) признаје управитељу стечаја (зупсНс-у). У оваквом одлучивању она полази од поставке: да је управитељ стечаја заступник (гергезеп^аШ) и стечајног 1 ТћаНег: Оез ЕаШМез е{с. № 526. /л