Бранич

БРАНИЧ

ГОДИНА X. БЕОГРАД, НОВЕМБАР—ДЕЦЕМБАР 1925. БРОЈ 11. и 12.

ПОРОДИЧНО ЗАДРУЖНО ПРАВО У ЦРНОЈ ГОРИ — ЖИВОЈИН М. ПЕРИЋ ПГОФ. УНИВЕМИТЕТА У БЕОГРАДУ Ј )

а) Извори. Најпре је и у Црној Гори, као и у Србији, породична задруга била једна установа искључиво из области Обичајнога Права. Затим је, као и у Србији, она постала предметом писаних закона. Тако, о Задрузи Породичној садржи одредбе „Законик Данила Првог Књаза и Господара Слободне Црне Горе и Брдах установљен 1855. године на Цетиње" (у Новоме Саду, Књигопечатња Др. Дан. Медаковића, 1855.). Законик овај, који носи тачно датум: „23. Априла 1855. год. од рођења Христова" (са потписом, после потписа Кнеза Данила, још и Државнога секретара, М. Медаковића), имао је 95 чланова (и још један мали увод у чијем почетку стоји: да кнез Данило „у согласију са главарима и старешинама од све Црнегоре

и Брдах установљава обшти земаљски законик и т. д.") од којих су чл. 47. до 58. говорили о породичним односима, као што то примећује и Др. Валтазар Богишић у својој расправи: Бе 1а 1огте (Ше токозпа с!е 1а ЈатШе гига1е сћег 1ез бегћез е{ 1ез Сгоа^ез, Рат, Е. Тћопп, 1884. (српски превод од Јована Аћимовића, 1884., стр. 7., прим. 1.). Доцније, пак, Црногорска Породична Задруга ушла је у Општи Имовински Законик за Књажевину Црну Гору, донесен и промулгован, од стране Кнеза Николе 1., 25. Марта, 1888. год. (редактор тога Законика био је, као што је познато, Др. Валтазар Богишић), са Изменама и Допунама („Преинакама") од 14. Јануара, 1898. год. (Законик је ступио на снагу 1./7. 1888. а Преинаке 1./4. 1898.). О По-

Ј ) Овај чланак, само нешто скраћен, има да буде штампан и у Народној Енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца, коју уређује проф. историје на Београдском Универзитету, Г. Др. Ст. Станојевић (издавач: Библиографски Завод Д. Д. Загреб): Г. Станојевић је одобрио да исти чланак може, и пре, бити објављен у „Браничу". А ми смо мислили да, с погледом на кодификацију Грађанскога Права у нашој Држави на којој ради Стални Законодавни Савет при Министарству Правде, неће, може бити, бити некорисно да овај чланак изиђе и у органу Удружења Јавних Правозаступника у Србији које, разуме се, та кодификација, где долази и кодификација Породичнога Задружнога Права, мора, и као правнике и као адвокате, интересовати. Да напоменемо овде да је једно од најтежих питања која су се појавила пред Сталним Законодавним Саветом било питање о установи породичних задруга, а, на име, питање: да ли да се та установа, и у будућем Грађ. Законику, уопште задржи, и, затим, ако ово буде, да ли да се она ојача и њена егзистенција још боље осигура или да се, напротив, законским мерама не стаје на пут њеном постепеном ишчезавању (слично ономе што је, за Српску Породичну Задругу, учинио српски кодификатор из год. 1844., који је, изменивши из основа правни карактер задружне свошне, онај из Обичајнога Задружнога Права, и допустивши слободну и ничим неограничену деобу породичних задруга, допринео тиме врло много деоби и пропадању наших задруга). Питање о породичним задругама било је тим компликованије што та установа има еминентно и један економско-социални значај. Као што смо — нека нам је допуштено то овде навести — казали и у својој представци од 10. Октобра, 1921. год. Сталном Законодавном Савету (в. „Архив за Правне и Друштвене Науке", бр. од 25. Новембра, 1921. год.), установа породичних задруга је, једновремено, и симпатична и несимпатична двама главним економско-социалним схватањима, буржоаском и социалистичком, која данас деле духове. Као установа која, уз припомоћ установе наглавице (наш 5!атт2и{, ћоте з!еас1, ћјеп с!е ЈатШе) из §-а 471. тач. 4а. Грађ. Суд. Пост. (одредба за чије проширење на целу територију наше садашње Државе дато је овлашћење Законом о Буџетским Дванаестинама за VII.—IX. 1923. год.), знатно потпомаже одржавању економске снаге земљорадничкога (сеоскога) сталежа и штити га од осиромашења, породична задруга налази, и мора налазити, на повољно расположење код буржоаске економско-друштвене концепције. Али, ти исти разлози, напротив, удаљују од установе породичне задруге симпатије социалиста, који у задрузи виде једну буржоаску институцију: и, заиста, спречавајући пролетаризирање земљорадника, породичне задруге (а ово нарочито вреди за задруге у Хрватској и Славонији које су, благодарећи Закону од 9. Свибња, 1889., и Закону од 30. Травња, 1902. год„ на много солиднијој основи . ^ него наше, српске, задруге) сметају, на тај начин, револуционисању сељачких маса, што је, у погледу бор^^С ; * , бених метода, један од постулата социализма, специално у његово! комунистичкој форми. / Х< 'Л'; ј /<3/ & \* (ш I | оз чшхЗгЏ*.