Бранич

Број 9. и 10.

„Б Р А Н И Ч„

Стт. 197.

ђења оптуженога, оно има један известан утицај на њега. Казали смо: последица ове незаконитости (изнуђавање признања) резултира у једну од две врло страшне ствари. 1° Нека је претпоставка да је окривљени гезр. оптужени у истини батинама и мучењем натеран да да своје признање. Пред судом, он га порекне са том мотивацијом. У том случају могуће су две ствари: а) Суд ово прими за вероватан узрок и нареди ислеђење по томе. Ако истрага нађе да је тврђење оптуженога истинито, онда се у смислу § 226. а1. 1. Крив. Суд. Пост. узима као да признања и нема. (Ово се, међутим, готово никада не дешава). в) Суд ово тврђење оптуженога не прими као вероватан узрок. Прелази преко њега и узима да према оптуженоме стоји његово чисто и јасно признање, које се у свему слаже са осталим ислеђеним околностима тачка а и д § 225. Крив. Суд. Пост. |0 ) У пресуди се уноси, да одбрани оптуженога, да је код полицијеке власти тучен и да је зато признао, као невероватној и недоказаној, суд не поклања вере. На основу тога признања суд га осуђује за дело за које је оптужен. (Ово се јавља као правило). Сада, када се пође од тога, да је тврђење оптуженога односно овога не само вероватно, него да је то највероватније, онда је јасно, — ако је с!е ?ас!:о, у случају у питању, истина оно што он тврди, а у то се, као што смо видели, готово никада не улази, — колико правосуђе губи од тога, колико оно престаје да буде правосуђе и колико је грубо повређен основни захтев начела материалне истине, по коме само прави кривац има да искуси законом предвиђену казну за дело које је учинио. 2° Нека је претпоставка да је тврђење оптуженога, да је принуђен на признање, у ствари неистинито. Суд, разуме се, ово никада не може да зна. Али под импресијом тврђења оптуженога да је тучен, његово је држање, (и ако без последице на судбину таквога признања у смислу предвиђеног изузетка у § 227. у в I. а1. § 226. 1о ) Основи који представљају те ислеђене околности могу врло лако да се саобразе признању, по готову када се већ пође од тога да то признање стоји.

Крив. Суд. Пост.), увек у томе смислу, да је врло вероватно да је то било. Са тим се полази. Другојачије, уосталом, не може ни да буде. Последица је тога да судије, приликом одмеравања казне, увек имају у виду ту могућност да је његово, оптуженога, признање изнуђено; и зато, када противу њега као извршиоца дела у главноме стоји само то његово признање, они су увек готови, не констатујући то, разуме се, у разлозима своје пресуде, да оптуженога што блажије осуде. — Непотребно је подвлачити колико је у једном оваквом случају повређен основни принцип материјалног кривичног права, да вини извршилац кривичнога дела буде осуђен на казну сразмерну злу који је учинио својом противправном радњом. То су последице ове незаконитости коју чини иследна власт, када недопуштеним средствима изнуђава признање окривљених. Али и када не би било тих и сувише страшних последица, које погађају општи интерес, него када би се последица те противзаконе радње ограничила само на ону штету и зло које неправично претрпи појединац, окривљени, тиме што је злостављан, па би и само то било и сувише довољно да се овоме једном стане на пут, да се данас §§ 142. и 147. Крив. Суд. Пост. понова да снага закона, коју су они сасвим изгубили, и да § 124. Каз. Зак. буде понова позитиван законски пропис, под који ће да потпадну без изузетка сви они, који се огреше о њега. А захтев државне и правне политике, с обзиром на врло критично стање у овом погледу, налаже безусловно, као врло потребну меру, да се § 124. Каз. Зак. модифицира у томе смислу, што ће се казна за то дело повећати тако, да у место посебног максимума, посебни минимум за ово дело буде пет година заточења. Само на тај начин, а под условом, разуме се, да се за сваки сазнати случај поведе најсавеснија и најпажљивија истрага, и да се кривац преда суду на осуду, истргнуће се из руку иследне власти једно инквизиторско средство које припада далекој прошлости, јер у модерној правној држави окривљени не може и не сме да буде злостављан, и само тиме стаће се на пут једноме злу чије су последице најнегативније.