Бранич

Страна 62

.БРАНИЧ'

Број 4. и 5.

бивше Краљевине Србије или ЦрнеГоре. У законодавствима оних правних подручја наше државе, која су раније припадала АустроУгарској, нормирана јеузајамна правна помоћ између судова и власти оних разних правних подручја, па с тога се и данас у овим подручјима, где су ти исти закони још на снази, узајамно и без даљих тешкоћа извршују судске одлуке. Сасвим друкчије стоји ствар, кад је у питању оДнос између судова оних подручја, која су раније припадала АустроУгарској, с једне стране и србијанских и црногорских судова с друге стране као и ових двају последњих међусобно, јер су овде у питању законодавства која су потекла од онда државно-правно и међународно независних држава, које су узајамну правну помоћ могле указати само на основи међународних уговора. Први и најозбиљнији сукоб између ових разних правних подручја настао је баш поводом извршења судских одлука. Судови, односно извршне власти, примењујући законе свога правног подручја, нашли су се пред дилемом, како да тумаче законску одредбу, која је у свима законодавствима санкционисана, да се само оне судске одлуке, које су донете на основу закона важећих на односном правном подручју, имају сматрати као одлуке домаћих судова, и да се према томе на одлуке, које су донете од судова других правних подручја, имају применити законске одредбе, које важе за одлуке страних судова. Појавило се, дакле, једно начелно питање, да ли се с обзиром на разноликост постојећег законодавства судови једног правног подручја наше дежаве имају сматрати у другом правном подручју као домаћи или као страни судови. Мишљења, која су по овом питању дале наше највише судске инстанције, подељена су. Загребачки Сто Седморице. поводом једног конкретног случаја (Бр. 16.689 из године 1922.) стао је на гледиште, да је правомоћна пресуда са ма кога подручја наше Краљевине извршива у целој држави, не дајући за ово гледиште никакво образложење. Врховни Суд у Сарајеву у својој начелној одлуци Бр 2927 из године 1923. вели: „Тумаћећи строго закон, морало би се закључити, да су судови Србије за Босну и Херцеговину страни судови у ужем смислу, исто као и судови француски, италијански и т. д., јер Грађански Парнични Поступак разликује од страних судова само оне АустроУгарске монархије. Ипак је Врховни Суд мишљења, да би такво тумачење ишло предалеко. Јачи је смисао закона и интенција законодавца него слово закона. Правна под-

ручја, у којима је носиоц судске власти, суверен, исти, и која су међународно једна целина, стоје једна према другоме у посве другом односу, него правна подручја разних суверена и разних међународних јединица. С тога је Врховни Суд мишљења, да се на судове Србије имају . применити исте законске установе као и на судове Далмације, Словеначке, Хрватске и Славоније, те Бачке, Баната и Барање. Ну ако би код судова у Србији опћенито завладала пракса, аналогно поступку Градског Суда за Београд и Чукарицу, морали би и судови Босне и Херцеговине поступити по првом одељку § 466 гр. п. п., који важи за стране судове". Из овога се види да Врховни Суд у Сарајевудодуше признаје да се с1е 1е§е 1а1а судови Србије имају сматрати за Босну и Херцеговину као страни судови, али да их с обзиром на Устав треба ставити у исту категорију као и наше судове из правних подручја бивше Аустро-Угарске монархије; ну и то под претпоставком фактичког реципроцитета, иначе Врховни Суд прети са реторзијом. Ову примедбу о „реторзији" изазвало је држање Градског Суда за Београд и Чукарицу, који је у погледу извршења судских одлука био заузео следећи став: „По § 10. т. 5. Закона о Среским и Градским Судовима у надлежност ових судова стављено је извршење решења и пресуда, изречених на основу грађанског судског поступка за Краљевину Србију као и страних судова ако су право на извршење добили од судова Краљевине Србије. Како све покрајине наше државе признају своје раније законе, то се судови ових покрајина у погледу примене тих закона сматрају као страни судови, те као такви за извршење својих одлука имају поступити у смислу наведених законских прописа". Касациони Суд Оделење Б. у Новом Саду под Бр. 1164. из године 1923. дао је такођер мишљење, да -— под претпоставком фактичног реципроцитета — пресуде и решења судова других правних области наше државе имају се под истим условима и на исти начин извршити, као и пресуде и решења судова на територији саме Војводине. Врло карактеристична је одлука Великог Суда у Подгорици, у којој се — поред осталога — каже: „Постоје две могућности: а) или да се пресуде и решења судова са осталих правних подручја сматрају у свему као пресуде и решења црногорских судова и да се по њима има поступити у смислу чл. 219. Г. С. П. б) или се таква решења и пресуде силом фактичног стања имају подбести под пропис чл. 220. Г. С. П, као да