Бранич

Врој 4. и 5.

,Б Р А Н И Ч

Страна 85

новембра 1925. год. бр. 9809 нашао да стоје примедбе I оделења и одбацио противразлоге првостепеног суда. Усвајајући примедбе опште седнице Касационог Суда, суд је решењем оптужене за представљено дело пустио испод суђења због непостојања дела, а прив. тужиоца упутио на грађанску парницу за поништај инкриминисаног тестамента противу опт. Стојана. Касац. Суд. нашао је да је решење на закону основано. Д. Д. Бранковић судија. 1. Потраживање једне банке од друге од датог јој готовог новца за извршивање исплата и других послова сматра се као дуг од оставе а не од зајма.* 2. На тај дуг од оставе дужна банка мора плаћати поверилачкој банци интерес. 3. Парничар не губи право жалбе противу пресуде Апелац. Суда, којом је осиажена првостепена пресуда, и ако противу ње није изјавио незадовољство. (Одлука о. с. К. С. од 9. нов. 1925. Бр. 9943.) Ц. Б. са Цетиња представила је тужбом, да је имала у 1915 години код филијале банкарске радње Б. Б. у Скопљу свој депо злата, с којим је располагала у току поменуте године и филијала Б. Б. вршилаје преко своје експозитуре у Солуну из депоа исплате у злату за рачун Ц. Б. комитентима ове; да су са окупацијом Србије и Црне Горе. крајем 1915 год. све транзакције између Ц. Б. и Б. Б. прекинуте и да је тек по ослобођењу Б. Б. послао Ц. Б. изводе текућих рачуна из својих књига, из којих се види да Ц. Б. има код њега у сребру 17.82035 дин. и 38.083 - 25 дин. у злату на дан 1. јануара 1920 год.; да у погледу тачности овога рачуна постоји потпуна сагласност између Ц. Б. и Б. Б., али како Ц. Б. сматра да је Б. Б. дужан да јој рачун злата исплати као њен депо у ефективном злату, односно по берзанском курсу у динарима на дан плаћања, а Б. Б. сматра да није дужан дати златне динаре, већ динаре у сребру по курсу 3'5%, то тужи Б. Б. по основу дуга и тражи да суд осуди Б. Б. да плати Ц. Б. 17.820'35 дин. у сребру и 38.083'25 дин. у злату ефективном, односно у динарима сребра по берзанском курсу злата на дан плаћања са 6% годишње камате на обе суме од 1. јануара 1920 год. до наплате, да накнади таксу и трошкове.

* Скрећемо пажњу читалаца на ову ннтересантну одлуку Касац. Суда. Ур,

За доказ је Ц. Б. поднела кореспонденцију и изводе текућих рачуна сребра и злата из књига Б. Б. по којима је салдо потраживања Ц. Б. на дан 1. јануара 1920 год. 17.820"35 дин. у сребру и 38.083'25 дин. у злату. Тужени Б. Б. оспорио је тврђење тужилачке Ц. Б. да је у његовој филијали Ц. Б. имала депо, већ је изјавио да је с Ц. Б. стајао у односу банкарског текућег рачуна и да је салдо по том рачуну у корист Ц. Б. тужбом означена сума у 17.820'35 дин. у сребру и 38.083-25 дин. у злату што је готов платити и то суму у злату са 3'50 % ажије у новчаницама Народне Банке С.Х. С. као законски утврђеном платежном средству. Првостепени Београдски Трговачки Суд пресудио је овај сиор својом пресудом од 28. маја 1924 год. Бр. 15783 овако : „Поднетим рачуном сребра и поднетим рачуном злата, приложеним уз тужбу под бр. 24179, које обе парннчне стране признају за тачне по § 75 трг. зак. доказано је: да тужени Б. Б. дугује тужилачкој Ц. Б. на Цетињу 17.820.35 дин. у сребру и 38.083.25 дин. у злату. „Па како тужена страна не чини никакве примедбе на потраживање у сребру већ пристаје да тај дуг у сребру плати тужилачкој банци, то се тужени по § 593 г. з. има осудити да тужилачкој банци плати 17,820.35 дин. у сребру. Што се тиче тужбеног потраживања од 38.083.25 дин. у злату суд налази: да се из подкетог рачуна злата од 21. априла 1921. год. који обе парничне стране признају за тачан, види, да је тужилачка страна, суме означене у рачуну дала туженом Б. Б. у звечећем злату — у златној валути — у укупној суми 799.164.15 фр. и да тужени од те суме дугује тужилачкој банци ресто 38.083.25 фр. са 6°/ 0 инт. од 1. јануара 1920. год. „Па како је по последњем ставу § 597 гр. зак. и по § 599 гр. зак. дужник који узме на зајам злато дужан да дуг плати у истом новцу, — то је и тужени Б. Б., који је зајам узео у звечећем злату и златној валути дужан да тужилачкој банци врати дуг у истој врсти новца, или одговарајућу вредност у динарским новчаницама по дневном курсу Београдске Берзе на дан исплате, као што је то уобичајено у трговачком саобраћају § 10 гр. зак. „Приговор тужене стране да ову суму није дужна да плати у злату већ у новчаницама Народне Банке са 3.50°/ 0 ажије, неумесан је, јер се из поднетог рачуна види да је овај зајам учињен у 1915 год., па на овај случај це може да се примени § 28 зак,