Бранич

Страна 94

.БРАНИЧ

Број 4. и 5,

тивне неправилне и незаконите праксе. Ову своју дужност, коректив администрације, Гл. Контрала је, судећи по њеним одлукама и у колико је она била надлежна, са чашћу испунила, тако да јој се појединци, оштећени у своме праву услед неправилне примене Закона од стране администрације, могу са пуно вере обраћати. Ово је необично важно подвући, а ту констарацију можемо поставити благодарећи Одлукама које г. Поповаћ објављује. Међу многобројним одлукама ГлавнеКонтроле, саопштеним у предњој књизи, неколико ћемо нарочито истаћи. Главна Контрола је донела одлуку по питању звања помоћника Министра Финансијл, о којој би се могло дискутовати (ст. 163.). Даље, одлука о важности преноса права потписивања од стране Министра Финансија на његовог подсекретара, противна мишљењу Ми нистарског Савета, по нашем мишљењу је исправна (ст. 165.). Необично је интересантно мишљење Главне Контроле о томе: да ли су одредбе зак. о држ. рачуноводству обавезне за самоуправна тела. (ст. 174.). Даље, мислимо да је правилно Главна Контрола решила, да се породична пензија преведених и разврстаних службеника има одређивати према прописима новог Закона. (ст. 183). Главна Контрола је протумачила чл. 139. у вези чл. 137. зак. о чиновницима (ст. 201.). Даље, она је протумачила чл. 300. зак. оустројству војске и морнарице(ст. 211.). . „Не може бити примљен у државну службу онај, коме је одложен рок службеу војсци" (ст. 216.) Примена чл. 137. зак. о чиновницима (ст. 218.,, 222. и 238.). „Лице стално неспособно за војску не може бити постављено за служитеља, јер није одслужило рок у војсци" (ст. 240.). Са оваквим тумачењем зак. о чиновницима од стране Главне Контроле никако се не слажемо, јер његов чл. 10. тач. 4. и 5. овде Главна Контрола и сувише уско тумачи, противно духу Закона и намени законодавчевој. (в. још и одлуку на ст. 267.). Главна Контрола је тумачила и чл. 49. зак. о буџ. дванајестинама за август-новембар 1925. год. (ст. 266.) и т. д. Из овог кратког излагања да се закључити, какав је широк делокруг рада Главне Контроле и колико је њена пракса интересантна за правне практичаре нарочито. Све би ово остало непознато да г. Поповић није објавио пом. Одлуке. Само свака одлука захтева детаљно проучавање, и то би био рад од неоцењене користи када би се преузело анотирање горњих одлука, нарочито оних, где има одвојених мишљења и где би се могла и противна теза заступати. Тај рад

би био веома интересантан и инструктиван. Он би учинио неоцењене услуге самом разумевању ствари и побудио интерес, иначе минималан, за Главну Контролу. Ако то не би ко други учинио, надати је се, да ће г. Поповић у своме другом издању Одлука. овако поступити. Тако је урадио и г. Љуб. Радовановић код многих одлука Држ. Савета приликом објављивања истих, чиме је ово дело много добило у својој вредности. Недостатак тумачења пишчевих, изгледа да би био једини озбиљан приговор, који би се могао књизи г. Поповића учинити. Најзад, ове Одлуке прати Увод из пера г. Хиларија Водопивеца, члана Главне Контроле, на словеначком наречју, услед чега, и ако написан од стручњака, Увод несловеначким читаоцима може бити само делимично приступачан. То је очигледна штета, али је се писањем увода на словеначком наречју као и објављивањем извесних делова књиге латиницом, ишло сигурно на то, да се Одлукама не да чисто српски карактер, пошто је Главна Контрола највиша рачунска и контролна институција наше Краљевине. Писац је уз Одлуке објавио и списакслужбеника Главне Контроле, преглед расхода по буџету за 1926/27. год. који се на Главну Контролу односе и упуте за састав и преглед црквених, општинских и манастирских рачуна. Поред тога, Одлуке прате и неколико речи пишчевих, врло добро написаних, у којима је изнесено необично изразито, какав значај ичиа Главна Контрола по нашу државну администрацију и како мало о њој знају наши највиши држ. функционари. С тога, и ако се горње Одлуке саме собом препоручују, јер их је издао г. Поповић као одличан познавалац држ. механизма који се назива Главном Контролом, ипак их ми препоручујемо, нарочито правним практичаримаадвокатима, који имају све више посла са држ. администрацијом, против које треба тражити заштиту због неправилне примене Закона. О. Б. Благојевић, адвокат Др. Милован М. Миловановић, в. професор Универзитета у Београду: Судска Медицина, Београд 1926. издање књижарнице А. Д. „Полет". Страна 302. Цена у тврдом повезу 150 дин. На српском језику имали смо неколико Судских Медицина, али се ово издање нарочито издваја од свих ранијих. Ово лепо документовано дело написао је један наш признати медицински стручњак и професор нашег Медицинског Факултета, шеф Просектуре Опште Државне Болнице. Ваља нарочито истаћи, да је писац своја медицинска