Бранич
Страна 108
„Б Р А Н И Ч"
Број 6.
Адвокатска Комора, на подручје које се адвокат намерава преселити, може захтевати прописну пристојбу, која се одређује пословником Коморе. § 36. Одредбе овог одељка о правима и дужностима адвоката код заступања и саветовања странака као и узгредних послова, примениће се и на адвокатске приправнике. IV ОДЕЉАК Престанак адвокатуре § 37. Право на вршење адвокатуре престаје: а) губитком држављанства или правне способности, затим отварањем стечаја над имовином адвоката, као и у случају одлуке суда да се стечај не отвори зато, што имовина адвокатова није довол>на да се покрију трошкови стечајног поступка; б) брисањем из именика адвоката по § 33.; в) казненом осудом која има за последицу губитак адвокатуре; и г) одрицањем. Док против адвоката тече дисциплински поступак, или док му је адвокатура обустављена, може се адвокат одрећи адвокатуре само с пристанком Одбора. У том случају, може се одрицање прихватити само онда, ако се адвокат уједно изрично одрекне права да тражи поновни упис. Код дисциплинске расправе може адвокат и пред Дисциплинским Већем изјавити да се одриче адвокатуре и Дисциплинско Веће може одрицање прихватити. У колико право за вршење адвокатуре престаје услед дисциплинске пресуде, одређују прописи о дисциплинском поступку. По молби за поновни упис решава се по прописима I одељка овога закона. V. ОДЕЉАК Адвокатска Комора § 38. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца образоваће се онолико Адвокатских Комора, колико буде потребно, а најмање онолико, колико има Апелационих Судова. Министар Правде може по пристанку интересованих Комора, променити подручја и образовати нове Коморе. Адвокатска Комора састоји се из целокупног броја адвоката уписаних у именик Адвокатске Коморе. § 39. Адвокатска Комора има да чува углед, част и права адвокатског сталежа, и да пази на то, да адвокати врше своју дужност. Своје послове Комора обавља непосредно у Скупштинама, а посредно у своме Одбору.
Службени језик Коморе је државни. § 40. Председник, заменик председника и чланови Одбора бирају се гласачким листићима између чланова Коморе. Изабраним сматра се онај, који је добио више од половине даних гласова. При том се броје и празни листићи. Не постигне ли се апсолутна већина првим гласањем, обавиће се ужи избор између оних, који су код првог гласања добили највише гласова. У ужи избор имају се узети увек два пута онолика лица, колико их ваља изабрати. Ако је за више особа дат једнаки број листића, одлучује коцка (жреб), који ће од њих доћи у ужи избор. Ништаван је сваки глас, који је код овога бирања пао на лице, које није било узето у ужи избор. Ако код ужега избора буде број гласова једнак, одлучиће коцка. § 41. Сваки је члан Адвокатске Коморе дужан да се прими избора у Одбор Адвокатске Коморе, но по одслуженом времену за једну периоду, може одбити поновни избор за идућу периоду. Да ли се може избор одбити и из других разлога, о том одлучује коначно Скупштина. Ако неко неће да се прими или да настави службу и онда, када се покаже, да за то нема довољних разлога, биће кажњен новчано од 50 до 300 динара, изгубиће активно и пасивно право избора у Адвокатској Комори (§ 44. став 1. сл. в.) за време које се има одмах одредити, против ове одлуке нема правног лека. Новчана казна припада благајни Коморе. У погледу наплате и употребе ове казне, вреде прописи о дисциплинским казнама. § 42. Председник, заменик председника и чланови Одбора бирају се на три године, али ће и по истеку тога времена, или, ако се одрекну службе, наставити свој рад до новог избора. Кад прође време њихове службе, могу опет бити изабрани. Ако који члан иступи пре, него што му је истекло време службе, за преостало време. извршиће се накнадни избор, ако је то потребно. Председник и заменик предсецника чланови су Одбора. Одбор доноси своје одлуке апсолутном већином гласова. За ваљаност одлуке треба да је присутно најмање половина чланова. Резултат избора пријавиће се Министарству Правде, Касационом и Апелационом Суду. § 43. Председник заступа Комору према другима и председава у Скупштини и Одбору, а када је спречен, замењује га његов заменик. Осим вршења послова, који му припадају