Бранич

Врој 6.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 99

више групе чим напуни прописане године службе. Пошто с обзиром на конзервативност сваке државне администрације има мало изгледа да ће се напустити досадашња пракса, правично би било, по нашем мишљењу, при оваквом превођењу чиновника у вишу групу, у указу односно решењу означити дан од кад им теку нове принадлежности, т.ј. истаћи да им оне теку од дана кад су навршили прописане године службе. 6 ) Иначе у духу законских прописа морало би се узети да акт о превођењу т.ј. новом постављењу (указ или решење) има изузетно, и без нарочитог истидања, у ногледу принадлежности ретроактивно дејство, а то би била аномалија. Да завршимо. Закон о чиновницнма донесен је у намери да се поправи положај чиновнички и стога не може се само на основу интерпретације, без изречне одредбе у закону, положај чиновнички учинити горим но што ]е био пре новог закона. 7 ) Међутим 6 ) Слично по чл. 26., при утврђивању на сталност, има се у указу или решењу назначити дан од кога је саужбеник задобио сталност. 7 ) С{. Мос1еб1пиз 1, 3, 25: Nи 11 а шпз га(ш аи! аедиНаИб ћеш^пиаб раШиг, и! диае ваЈиђгМг рго иШЈШе

оваква пракса против које смо ми устали погађа нарочито оне чиновнике који су по специјалним законима за своје струке имали сталне периодске повишице које су аутоматски текле, а то су у првом реду професори и судије. Баш је код ових у чл. 1. 34. и чл. 1. Уредбе о разврставању предвиђено разврставање и померање по групама по годинама службе. Пракса против које смо устали спори им право на аутоматско померање у вишу групу и тиме, без изречне одредбе у закону, чини њихов положај горим но по ранијим законима. Да ли оваква пракса одговара самој га!ш 1е§18 т.ј. циљу ради којега је закон донесен? Без сваке сумње не. Напослетку, они којима законски прописи или аргументи који говоре против ове г.раксе нису довољно јасни или убедљиви. нека имају на уму принцип који је римски правник Модестин поставио: N011 ри1о сЗеНпциеге еит, цш ш с1ићпб ^иаезНошћиз соп!га {озсит !асПе гезропсЈегП: (О јс З. 49, 14, 10).

ћошшитЈп1гос1исипЈиг, еа пов (ЗипогеМегргеШшпе соп1га јрзогиш соттоЉт ргос!исатиз ад зеуегј1а1ет — СоЈ. 1, 14, 6: (^иос! {ауоге диогишЗат сопзИШит ез1, ^и!ђиздат сазјђиз ас1 1аез опет еогит по1итиз птеепЗит ујс!еп.

ТРГОВАЧКЕ КЊИГЕ КАО ДОКАЗ БОР. А. МИЛОЈКОВИЋ СУДИЈА ТРГОВАЧКОГ СУДА.

Текст § 12. трговачког закона: „Књиге уредно вођене може суд у трговачким делима за полудоказ сматрати.. схваћен је у пракси тако: ла се трговачке књиге: (дневник, партијалник, инвентар и књига преписа писама), узимају за полудоказ само онда, ако тужена страна (трговац или нетрговац) оспори уредност (гезр.: тачност и верност) вођења тих књига. Иначе, чим је тужена страна ма и без икаква доказа оспорила уредност књига, онда се је целокупан доказни систем комплицирао „вештачењем уредности вођења трговачких књига", на трошак тужилачке стране. Овде голо тврђење и изнашање тужене стране да трговачке књиге тужилачке стране нису уредне, има за последицу: да поднесени доказ из трговачких књига (уз допуну заклетву) баци у страну, и примора тужиоца да пропшв воље поднесе суду као доказ вештачење. Утврђивање уредности трг. књига се сад овде појављује као претходно питање од кога ће зависити поднети доказ из књига.

Ово је најповољније тумачење по право суђе, — тачно у супротности са осећајем правице и простоте, које треба да улије извршење правде. Шта је остало друго повериоцу из Београда ако му удаљени дужник из унутрашноси из чисте шикане оспори уредност књига за мали дуг, него да дигне руке од спора, у коме ће га потрзање на неколико рочишта, бирање вештака и трошкова вештачења са осгалим трошковима у истини стати много више но добијени спор? Налазимо да је ова пракса скроз погрешна, јер закон трговачки кад императивно налаже трговцима дужност вођења књига, — он им ставља у дужност вођење тачних и верних књига-, (§ 11. трг. зак.), на начин који одбија сваку сумњу у веродостојност садржине истих. По томе: водити трговачке књиге по смислу текста и духу закона, значи : водити уредне трговачке књиге. Вођење уредних трговачких књига јесте правило и закон га претпоставља. Повреда ове дужности вођења уредних трговачких књига има своју врло строгу