Бранич

Број 12.

.БРАНИЧ,

Страна 221

Ас1 § 9. — У овој се одредби предвиђа, да се време пробављено на војној вежби има рачунати у приправничку службу. Ту клаузулу, која се налази у 7. реду трећег става горњег параграфа треба допунити ограничењем тога времена, те да гласи: „Време пробављено на војној вежби, ако не прелази тридесет дана, има се урачунати у приправничку службу". У овом истом законском пропису употребљен је један неподесан израз „иступ приправника". Место њега требало би употребити „свако иступање приправиика" (в. ред 4. стр. 3. §-а 9.) 1 Ас1 § 11. — Прву речениду би требало јасније и боље саставити и заменити је овом: „Адвокат је дужан приправника запослити у раду своГе канцеларије тако, да му омогући усавршавање и оспособи га за вршење адвокатског позива". Ас1 § 12., 13., 14., 15.-, 16., 17., 18. и 19. Израђеном основном предлога закона о адвокатима и адвокатским приправницима предвиђа се различити испит за адвокате од оног који је предвиђен у закону о судијама. Ово диференцирање је сасвим безразложно. И адвокати и судије греде истом циљу и имају исти позив: сарадњу у правосуђу. Њихови су позиви дакле слични, за њих се траже исте квалификације како у погледу школског образовања, тако и у моралном погледу и свему осталом, па према томе нема никаквог разлога да се од њих не тражи и иста стручна спрема. Следствено било би сасвим неоправдано да се за судијсхи испит тражи већа строгост него за адвокатски и обратно. Зато би требало установу адвокатског испита изједначити са судијским и прописе §§ 12., 13., 14., 15., 16., 17., 18. и 19. у свему саобразити са односним прописима зак. о судијама, као што је изнето и у критици предлога закона о судијама. АсЗ § 20. — Редакција ове одредбе садржи неке плеоназме, као што је на неким местима и недовољно јасан. Овај би § требао да гласи овако: „Адвокат је овлашћен давати савете у свима судским, јавно-правним предметима и заступати грађане и јавна лица пред свима земаљским судовима, властима и установама који извиђају и суде. 1 Осим тога треба онсмогућити безразложно напуштање адвокатских канцеларија и омогућити јачи надзор приправника уношењем зассбног става овом §-у, који би гласиз: „Адвокатски приправник при сваком новом упиеивању код другог адвоката дужан је поднети адвокату код кога се уписује оцену о раду и својој марљивости коју му је дао гдвокат којп га исписује. Ову оцену као и разлог исписивања цениће Комора и тек по том одобрити ново уписивање.

Адвокат не сме имати филијалу своје канцеларије нити радити у друштву са лицем које није адвокат. Седиште адвоката је место суда код кога је постављен". Оваквом изменом и допуном § 20. постигло би се то, да адвокатима буду допуштени приступ и рад код свих административних судова и других инстигуција које извиђају и суде. На тај начин они би могли заступати парничаре и пред берзанским судом, што им је једном аномалијом до сада било онемогућено у Краљевини Србије, па је на жалост и у новим статутима Београдске Берзе поново октроисано. А(ј § 21. — Први став овог §-а треба проширити те да гласи: „Адвокат је дужан да у опште, како пред судом тако и ван суда, целим својим држањем и својим радом чува част, углед и достојанство свога сталежа". У првој реченици трећег става место: „адвокат се не може позивати на одговорност пред казненим судом" било бн боље рећи: „адвокат не може одговарати пред казненим судом". На крају другог одељка израз '„добивеном налогу" треба заменити са изразом „овлашћењу", пошто је први по својој природи комерцијалног карактера. На крају последњег става овог §-а, после речи „протокол" треба додади реченицу: „који адвокати по правилу треба да сачињавају пре сваког овлашћења". А<3 § 22. — Неоправдан је и не може се ничим правдати пропис о безизузетном приморавању адвоката да заступају грађане и правна лица. Такво наметање дужности протипи се принципу да се ни од кога, а најмање од адвоката, чији је позив несумњиво узвишен, не може захтевати да заступа неправедну ствар, да ради без споразума са клијентом о правцу рада у заступању и противно његовој савести и убеђењу. Таква би се дужност могла наметнути другим слободним професијама, (н. пр. лекарима) али правозаступницима не. С тога би цео други став требало избацити из текста овог §-а. Ас1 § 23. — Доследно раније изложеним разлозима, у овој одредби, у првој реченици првог става требало би реч „налог" заменити изразом „овлашћење". Исто тако имао би се изоставити и цео четврти став овог §-а. Ас! § 24. — Овај је § и сувише опширан и ваљало би га концизније редиговати. Ас1 § 25. — Стилизацију прве реченице требало би изменити, те да гласи : „Адвокат може одредити себи заменика у случају када је спречен и овластити другог адвоката да