Бранич

Врој 12.

,Б Р А Н И Ч"

Страна 223

је ова одредба неусвојима већ по самоме почетку, у коме се каже да ће Адвокатска Комора „по могућству" установити пензиони фонд за осигурање својих изнемоглих чланова и потпору њиховим породицама на случај њихове смрти. Институцију пензионог фонда тоеба предвидети као обавезну и законом принудити све јавне правозаступнике да као једну врсту редовних државних дажбина полажу извесну суму годишње, која ће се одређивати по специјалном правилнику, израђеном од Савеза Адвокатских Комора а потврђеном од Министра Правде. Према томе § 118. гласио би свако: „Савез Адвокатских Комора установиће пензиони фннд за осигурање својих изнемоглих чланова и потпору породица чланова на случај њихове смрти. Овим фондом, који ће се налазити на приплоду код Државне Хипотекарне Банке располагаће Савез Адвокатских Комора, под надзором Главне Контроле. Установа фонда, начин његове употребе и његово одржавање прописаће се правилником, који ће израдити Савез Адвокатских Комора а потврдити Министар Правде". Ад § 119. — Ова је одредба лаконски састављена и требало би је по могућству детаљисати. Ас1 § 120. — XV. одељак основе закона који говори о пискарачима (надри писарима) не одговара своме важном циљу и одбор му је требао поклонити више пажње. Нормирање те врсте криваца у иступне и сувише је благо да би се оне могле спречити. Зато би требало предвидети и веће казне загвора, као и веће новчане казне. Доследно томе, имала би се изменити и надлежност судова за расправљање тихкривица. Овај § требало би да гласи: „Ко у виду сталног занимања заступа пред земаљским судовима, управним властима и другим установама, које извиђају и суде, ко саставља акте за редовне државне и управне судове, ко саставља уговоре и друге јавне исправе, а на то није законом овлашћен, нити има законске услове за обављање адвокатског позива, казниће се затвором до 1 године или новчано до 3000 динара. Према тежини случаја кривац се може казнити обема казнама. За постојање ове кривице све једно је да ли је рад таквог лица награђен или не и намера за неовлашћено обављање правозаступништва и зараду може се изводити из множине састављених исправа или аката, из честог посредовања код судова и власти, подношења тобожњих прилога и по другим околностима, што ће суд у сваком појавље-

ном случају пресуђивати по своме слободном убеђењу. За суђење ових кривица надлежни су првостепени судови по одредбама законика о кривичном поступку, а извиђају се и суде на Тужбу Адвокагске Коморе. Ас1 § 123. — После другог одељка овог §-а требало би додати овај став: „Адвокатски приправници из граница Краљевине Србије и Црне Горе, који су до ступања у живот овога закона били као приправници код адвоката 2 године или укупно две године код адвоката и у суду, полагаће адвокатски испит по правилнику и програму који су важили до овога закона". Ас1 § 125 — Из ове одредбе требало би избацити цео тексг који долази после речи: „за извршење овог закона". Овлашћење Министра Правде да изда упуства о вежби адвокатских приправника, полагању адвокатских испита и образовању првих комора и иначе је предвиђено у претходним прописима овога пројекта, те је стога излишно понављати оно што је раније већ обухваћено пројектом. То се противи концизности закона, Што се тиче овлашћења министровог за израду ценовника за адвокатске награде, оно би се противило одредби коју смо предложили, а према којој тај ценовник израђује Савез Адвокатских Комора а Министар га потврђује. ❖ ❖ & Овим предложеним изменама обухваћено је све оно што је било непотпуно или сувишно у израђеној основи закона. Једино питање које није ни предложеном основом закона, ни овом критиком узето у обзир и расправљено, јесте питање о ограничењу броја адвоката (завођењу пишешз с1аибез). Већина теоретичара изјаснило се противу те установе, којој је одлучно противно и наше Адвокатско Удружење. Зато би то питање требало да свестрано прегресе и проучи Законодавни Одбор приликом доношења закона. Оно пак што се нарочито као највећа непотпуност опажала у овоме пројекту било је недовољно јасно прецизирање врсте адвокатског рада и заступања и недовољна независност и незаштићеност. Та празнина која се налазила и у досадашњем закону о јавним правозаступницима Краљевине Србије, била би још кобнија по углед адвокатског реда у новој Краљевини и допринела губитку сваког његовог утицаја и престижа ако би се оставила и у новом закону. Адвокатски ред у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца може стећи углед, достојанство