Бранич

Број 12.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 229

„По пропису § 279. крив. суд. пост. Касациони Суд уништава пресуде и решења нижих судова, где би приметио, да су закони формално или материјално повређени. Доносећи своју пресуду, по овоме оптужењу првостепени суд није повредио ни један пропис ни формалног, ни материјалног закона, јер ни сам Касациони Суд, у својим примедбама не наводи законски пропис о који је се суд огрешио. Према томе није ни било законских разлога за поништај пресуде. Одлуком поротног суда утврђени су карактерни знаци три дела, и то: једно дело крађе извршене тужиоцу Марку на опасан начин, а према тужиоцу Ђури, два дела крађе, и то: једно дело крађе извршено отварањем закључаног тужиочевог куфера и друго дело крађе два пара панталона из отворене собе са чивилука. У духу ове одлуке поротног суда, приступајући примени прописа позитивног закона, државни је суд узео да у радњи оптуженог Саве, у погледу тужиоца Ђуре, стоје два дела крађе, и то: 1) што је удешеним кључем отворио сандук и из истог извршио крађу ствари и новаца предвиђену у § 223. т. 1. крив. закона и 2) дело крађе два пара панталона са чивилука из отворене собе, предвиђено у § 222. т. 10. крив. зак. Друкчије се ствар не може ни узети кад се расправља питањео постојању самих дела према карактерним знацимаутврђених одлукама поротног суда, и према постојећем стању ствари. Тврђење IV оделења Касационог Суда у горњим примедбама: да ове две крађе тужиоцу Ђури чине само једно дело крађе из т. 1. § 223. крив. зак., нема ослонца у закону, кад се зна: да под одредбу т. 1. § 223. крив. зак. подпадају само дела крађе извршене на један од начина изложених у § 224. крив. зак. Према томе, како се може подвести под пропис § 223. т. 1. крив. зак. крађа два пара панталона са чивилука из отворене собе, извршена од стране лица које је станоЕало у истој соби, без употребе начина изложених у § 224. крив. зак. Сасвим је друго питање о примени и одмеравању казне за та дела. С обзиром на карактерне знаке утврђене одлуком поротног суда и што су оба дела крађе тужиоцу Ђури извршене са једне исте решимости, према истоме лицу и једно за другим, државни је суд узео: да су ова два дела крађе тужиоцу Ђури, извршена у продужењу и према томе, да се овде само у погледу кажњавања ова два дела спајају и конструишу продужено дело крађе, која се казни

с обзиром на пропис §70. крив. зак. Овако је државни суд и поступио, па је казну, опт. Сави, за ова два дела, и одмерио с обзиром на пропис § 70. крив. зак., што се све из саме пресуде види. Само дакле у погледу, и приликом одмеравања казне, ова су се два дела могла третирати, па су се и третирала, као једно продужено дело. Али то не значи: да ове две крађе, у основу, чине само једно дело из т. 1. § 223. крив. зак. Не стоји ни тврђење Касационог Суда у горњим примедбама: да суд није извидео и ценио питање о годинама старости опт. Саве. Ово је питање суд ценио, и, на основу постојећих доказа у актима, узео: да је опт. Сава, у време извршења ових два дела, био пунолетан, па га је, као пунолетног, и казнио. А да је опт. Сава 22. децембра 1925. год. као дана извршења ових дела, био пунолетан и имао пуних 21 годину старости, утврђено је било и утврђује се: 1. Уверење СудаОпштине Лесковачке од 12. марта ове године бр. 3328, којим се тврди: да је опт. Сава стар 22 године, и 2. Нарочито извршном пресудом Првостепеног Лесковачког Суда од 17. октобра 1921. год. бр. 21565 у акту бр. 10859, којим се тврди: да је опт. Сава 5. септембра 1920. год. ког је времена извршио дело крађе за које је по тој пресуди кажњен, имао пуних 16 година старости, што значи: да је опт. Сава на дан 22. децембра 1925. год. ког је дана извршио крађе тужиоцима Ђури и Марку, имао пуних 21 годину три месеца и 17 дана старости. Према томе ни по томе питању Суд нема више шта да извиђа, нити да цени. Касациони Суд, у својој Општој Седници од 15. септембра 1926. год. бр. 7446, нашао је да стоји први део примедаба, а противразлози стоје само у погледу година оптуженог, који је имао у времену извршења дела, и, на основу § 279. крив. суд. пост. вратио суду сва акта на даљи законски поступак. Како је одлука Опште Седнице Касационог Суда обавезна за суд, а не налаже се никакво дослеђење, суд је, у смислу ове одлуке, донео пресуду бр. 33286 од24.септембра 1926. године, којом је опт. Саву казнио за два дела крађе тужиоцима Ђури и Марку са 15 година робије у лаком окову... Касациони Суд у свом IV оделењу оснажио је ову пресуду решењем бр. 8814 од 15. октобра 1926. године, Д. Д. Бранковић