Бранич

Страна 232

„Б Р А Н И Ч"

Број 12.

ће се млади и неискусни судски чиновник кадкад срести у спору са каквим еминентним правником адвокатом, те можда неће бити у стању, и крај најбоље воље, помоћи сиромашнога у довољној мери. И наш садањи пројекат адвокатског закона који је већ пред законодавним телом, обезбеђује сиромашнима право на бесплатну правну помоћ, како у кривичним тако и у грађанским споровима — §§ 22. и 23., само је сад усвојио један систем на место ранија два и то систем немачки, јер по § 27. став 7. „ако странка дође до могућности да плати, заступник сиромашних има право захтевати од ње награду". По § 36. ова дужност заступања сиромашних пада не само на адвоката већ и на адвокатског приправника. Али, кад је већ реч о законском норми-

рању сиромашког права, скреће нам пажњу став 1. § 26. Прој. који вели : „У расправама пред судовима, властима и корпорадијама, адвоката може заменити адвокатски приправник, који је код њега у вежби, а који се има легитимисати уверењем Одбора Адв. Коморе". Питање је сад, да ли адвоката и као заступника сиромашних може заменити његов приправник ? Мислимо да то не би могло да буде, јер није у складу са духом закона, а сем тога могло би се десити да дужност заступања сиромашних не падне на адвокатски ред већ на ред адвокатских нриправника, а то значи и у стручном и у материјалном погледу на ред слабијих. И, кад је реч о закону, не би била грешка прецизирати одредбу § 26-ог у наведеном смислу, тек потпуности ради.

СЕОСКЕ СКУПШТИНЕ И СЕОСКИ СОВЈЕТИ — РЕЦЕНЗИЈЕ ИЗ СОВЈЕТСКОГ ЈАВНО - ПРАВНОГ ЗАКОНОДАВСТВА АПОЛОН ЕРОПКИН

Декрети совјетске владе од 14. марта и 24. августа 1927. год. регулишу особито важне стране живота сеоског сталежа у Совјетској Русији: о општим зборовима и о самоуправи сеоског сталежа. Како је познато, сеоски сталеж у Русији од најстаријих времена користио се правом самоуправе: сеоски зборови решавали су питања не само газдинског опстанка и интереса, већ и чисто државног, административног поретка; тако, напр., по решењу сеоског збора члан сеоске општине могао је бити послат на насеље у Сибир; тако исто могао је бити примљен опет у општину по издржању казне на робији или у Сибиру. Сеоски зборови решавали су питања о преради општинске земље (передел); о већем или мањем учешћу појединих домаћина у'општинској земљи; о породичним раздруживањима (раздел), при чему је збор одређивао, какво имање припада коме члану породице и на који начин. Напослетку највећа прерогатива сеоских зборова била је разрез земаљских пореза између појединих земљорадничких домаћина. Закон није стешњавао општину у тим односима и она је имала право узети основу за тај разрез по својему нахођењу, само подједнако за све чланове општине: напр. размер удела земл^е, број радника у породици, број потрошача хране, број стоке и т, д.

Све те прерогативе сеоске општине оснивале су се на начину општинског земљишта и одговорности чланова исте општине једнога за другог, тако да држава није сматрала за нужно да се меша у унутрашњи живот сеоске општине, ако је она савесно испуњавала своје обвезе према држави. Појмљиво је, да су све сеоске и општинске дужности биле изборне. Држави је припадао само општи надзор над радом и управом општинских власти. Али са појавом совјетске власти положај се силно изменио: као што је познато, совјетски систем државне комунистичке управе састоји се у томе, да комунистички совјети управљају помоћу концентрисаних кругова: у центру је „Совнарком", совјет народних комесара; затим совјети појединих република; па — обласни совјет, губернски, срески, волостни и сеоски. Сви ти концентрисани совјети и ако се сматрају као изборни од народа, у суштини су одређени члановима протекционашима комунистичке странке. А како је странка у сравњењу са масом руског народа, као језгра, сасвим мала и потчињена гвозденој дисциплини, као опричници цара Ивана Грозног, то је јасно да су ови избори само инсценирана комедија, где руски народ игра пасивну улогу гледаоца. Такви су протекционаши и сеоски совјети, стављеници комунистичке странке на селима.