Бранич

Број 12.

,Б Р А Н И Ч*

Страна 233

Они уопште нису израз и представници праве сеоске општине и увек су били туђи, наметнути људи. Они нису знали најглавније услове газдинског 1 живота те општине и њихова брига и пажња била ]е управљена сасвим на другу страну: на страну политичке пропаганде комунистичких идеја. Уосталом обичан газдински живот сеоског народа, на огромном простору руске степе и шума, развија се својим обичним начином. Њега није било могуће утиснути у комунистички јарам. Напротив комунистичка управа устукла је пред његовим потребама и под његовим притиском. Резултат тога уступка је сов. декрет од 14. марта 1927. год. о сеоским зборовима. Наравно правила су та врло далеко од пређашње потпуне слободе сеоских зборова. Али ипак се тиме признаје извесна самоуправа народа изван зависности од сеоских совјета. Ипак сеоски совјети су дужни сазвати збор после 2 месеца или и после 3 месеца лети, за време летњих радова. А може с:е уопште сазивати према потреби, ако то тражи г / б чланова села. Кворум збора је четврт чланова сеоског насеља општине. Позив на збор оглашава се зараније. Питања се решавају простом већином, Руководи збором председништво, које збор изабере, Општа контрола за рад збора поверава се сеоском созјету, који може зауставити решење збора, ако се учини што незаконито или нецелисходно. И то му је лакше учинити, јер сеоски совјет остаје и по новим правилима извршилац решења сеоског збора. На тај начин добија се некакав поп 8еп$, да је извршни орган у исто време и контролни. Тиме се силно ограничава независност сеоских зборова. Још веће је ограничење уведено у области

самоуправе сеоског народа по декрету 24. августа 1927. године. По тим правилима на сеоске зборове пуштају се само она лица, која имају права избора; али тим правом се не користе сви имућни кућевласници, Међутим уведени зборови без њиховог учешћа важе и за њих, јер се и они увршћују у категорију платежника пореза, одређених у њиховом одсуству. То је чисто комунистичка црта декрета: право гласа допушта се „комбеду", т. ј. комитету сиротних, који одређује суму пореза и за себе и за друге, богатије домаћине, који су без права гласа баш за то што су они имућнији. Закон допушта „комбеду" одређивање порезне квоте, али детаљан разрез међу поједине платежнике он осгавља сеоском совјету, т. ј. своме комунистичком органу, с тим да за богатије домаћине одреди и већу суму пореза. Сав тај разрез шаље се за контролу општинском совјету. Као што видимо, под притиском живота совјетска управа до некога степена попустила је комунистичком систему управљања у корист самоуправе сеоског народа, истина са знатним ограничењем у смислу контроле са применом комунистичког принципа опредељивања порезног терета, подижући у први ред „комбед": њему припада право одређивања пореза на рачун имућног сталежа, који се сматра као парије, којем је одузето право гласа. У ствари то није самоуправа народа, већ диктатура пролетаријата. Али ипак је бреша проломљена у совјегском систему. Сеоски сталеж је добио за себе исконску форму управе зборовима (мир). Постепено добиће и више, јер је сељак остао веран традицијама.

ДАВАЊЕМ МЕНИЦЕ ЗА ДУГ, НЕ ВРШИ СЕ ПРЕНО§ ДУГА СИМА АЛКАЈ1АЈ АДВОКАТ

Пре извесног времена на рочишту за распоред новца по једној стец. маси код Београдског Трговачког Суда, појавио се овакав случај : сопственик зграде у којој је била радња стец. дужника пријавио је у стец. масу своје потраживање за дужну закупнину од времена пре стечаја и тражио је да му се та закупнина првенствено исплати с обзиром на § 686. гр. зак, За доказ своје

тражбине уз пријаву поднео је акцепт дужников за износ дужне закупнине. Присутни повериоци — већином адвокати — нису могли да се сложе око тога да ли треба сопственику зграде признати првенство у наплати или не. Једни су заступали мишљење да је дуг од закупнине преновљен датим меничним акцептом дужника, и да се према томе не може признати првенствено