Бранич

Број 12.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 237

блкжег сродн мка и јединог свог наследника, која има првенствено право куповине, по^ нудио, па је за то положила куповну цену и тужила брата Д., као продавца, и Љ. као купца, тражећи да суд пресуди, да она има прече право куповине ов >г непокретног имања од Љ. и да јој се исто имање уступи а цена у 4000 дин. Љ. преда. Тужени признао је све наводе тужиљине у одговору и одобрава, да јој суд досуди првенствено право куповине. Међутим тужени Љ., као купац, одговорио је, да је он са продавцем Д. направио уговор о размени, јер је заиста од Д. примио поменути браник, окоме је реч у тужби, али је Д. за исти у размену дао једну своју њиву, чије је границе описао и још прида 2000 круна, одмах при свршеиој погодби и 2000 дин. доцније, а код оваквих уговора не може бити речи о пречем праву куповине. Осим тога, тужени Љ. истакао је, да је продавац Д. повео код истог суда спор против њега за уништај овог уговора о трампи, што се види из одвојених акта, приложених уз овај спор о пречем праву куповине, и с погледом на дан те тужбе за уништај овог уговора, тужиља је задоцнила за подизање своје тужбе за пречу куповину па је за то молио да је суд одбије од тужбеног тражења, као неумесног. Првостепени Суд у разлозима своје пресуде нађе: да је размена спорног браника Д. за земљу и прид Љ. по уговору заиста извршена; да је тужени Д. 13. септембра 1921. године, пред истим судом тужбом против Љ. подигао и тражио уништај овогуговора; и да је тужиља тужбу своју за првенствено право куповине поднела 26. септембра 1922. године противно § 673. Грађ, 5ак. јер је за овакве тужбе остављен рок од месец дана. Дакле, пречег права куповине може бити само код уговора куповине и продаје. Међу тим, из тужбе туженог Д., у уговореним актима за раскид угорора, види се, да он с туженим Љ. није закључио уговор продаје и куповине, већ уговор о трампи, јер је тужени Љ. браник уступио за другу његову земљу и прид у новцу — § 632. и 633. Грађ. Зак. Са ова два разлога Првостепени Суд тужиљу одбије од њеног тражења као неумесног, а по незадовољству тужиље, Беогр. Апелац. Суд нађе да је пресуда Првостепеног Суда правилна и на закону основана, да је треба одобрити, само не стоји разлог Првостепеног Суда, да је тужиља предајући своју тужбу за прече право куповине суду 26. септембра 1922. год. исту неблаговремено поднела, после рока од 30 дана, узи-

мајући да јој рок почиње тећи од 13. септембра 1921. год. кога је дана тужени Д. подигао своју тужбу против Љ., због поништаја уговора о трампи спорног имања, јер та тужба заснива спор само између њих двојице и не веже трећа лица, па ни тужиљу Т., јер тај моменат кад је заснован спор између Д. и Љ. за раскид уговора, није ни морао бити познат тужиљи. За тим је Апелациони суд допунио и други разлог Првостепеног Суда, налазећи да је тужени Д. у својој тужби и допуни исте, што се н:1лазе у одвојеним актима, признао да је с Љ. заиста закључио уговор о трампи спорног имања, а не уговор о куповини и продаји, С тога је Беогр. Апел. Суд са овом изменом и допуном разлога одобрио првостерену пресуду и по жалби тужиље Т. исту је оснажио и Касациони суд у свом другом одељењу 25. новембра 1927. год. Бр. 10.944 већини гласова. Драгић Н. Солдатовић, судија Кас. Суда. Има места примени § 55. стед. пост. и повериоцу одредити нов рок за пријаву, ако није оглас у Службеним Новинама по § 22. стец пост. оштампан три пут и то у размаку од по 8 дана између огласа У стец. масу И. Б. после одређеног рока за пријаву поверилаца пријавило се је и повериаац акц. друштво Д. тражећи да му се одреди рок за прнјаву тражбине. Београд. Трг. Суд решењем од 26. авг. 1926. г. Бр. 47999. одбио је повериоца од тражења налазећи да поверилац није доказао, да се је без своје кривице пропустио у року пријавити. Касац. Суд примедбама од 21. Јануара 1927 г. Бр. 524. поништио је ово решење са разлога: „У одељку I. § 22. Стец. пост. за правилност обнародовања предвиђено је да проглас о отварању стечаја мора бити стављен три пута у званичне новине у размаку од по осам дана. Према томе. кад између штампања појединих огласа у Службеним Новинама није прошло по осам дана већ мање, онда се има узети, да повериоци, за које важи обнародовање преко званичних новина нису правилно по закону и на време обавештени, и да, према томе нема до њих кривице што су са својом пријавом одоцнили, те је и суд према § 55. стец. посг. дужан да оним повериоцима који то траже одреди нов рок за пријаву њихових потраживања у стец. масу без обзира на наређење II. од § 29 стец. пост., по коме се обнародовање прогласа за