Бранич

Страна 54

„Б Р А Н И Ч"

Број 3.

званичника и служитеља. Кад се већ то није учинило, онда треба бар тако тумачити закон, да макар решења која се објављују и, према томе, имају већи значај и шири круг интереса, могу бити нападнута од лица чији је интерес повређен. Јер министарским решењем о постављању или унапређењу чиновника може бити једнако повређен интерес заснован на закону, следствено и правни поредак, као и самим указом. Решења управне власти обично се дају свим заинтересованим странкама (на пр. ре шења о давању концесије чак и онима који су одбивени од тражења тих концесија), тако да се могу благовремено жалити. Она се, по правилу, не објављују. Иако би више одговарало циљу чл. 15 Закона о Државном Савету кад би она била објављивана, у пракси је то тешко спровести. Сваки број Службених Новина износио би, у том случају, бар по сто страна. Међутим, министарска решења о постављању чиновника не саопштавају се никоме

Нема места примени § 185. грађ. суд. пост. кад тужена страна, призиајући наводтужилачке стране, истиче за себе материјално праван факт, који по постању нијеједновремен и не стоји у вези са фактом који тужилачка страна истиче. Даница жена М. О., у тужби противу Р. И., поднетој Пожаревачком Првостепеном Суду, представила је : да је тужени бесправно присвојио и држи 17—18 година један кућни плац њеног оца пок. М. П. Као кћи и наследница свог оца пок. М. тужи Р. и тражи пресуду да јој тужени уступи ово имање. Доказ су сведоци. Тужени Р. одговара: да је спорно имање било некад својина тужитељчиног оца, али га је од њега купио његов отац још 1905. г. од кога је исто и на;ледио. Њен отац је у своје време издао и тапију његовом оцу, која је за време ратова пропала. Тужитељка нема цраво на ово имање и по томе, што га тек после 19 година тражи, а досад га у државини није узнемиравала. Првостепени Суд је нашао: „Признањем тужене стране утврђено је, по § 180. грађ. суд. по:т. да је спорно имање својина тужитељкиног оца пок. М. П. Тужена страна није ничим доказата свој навод, да је спорно имање пренео на њенога

сем поставл^еном чиновнику и шефу надлештва, поред Главне Контроле. Она су изузета из ефикасне контроле јавности, и, ма да се објављују у Службеним Новинама, против њих је немогуће уложити правна средства од стране лица чији је интерес повређен, ако се остане на уском и чисто граматичком тумачењу чл. 21. закона о Државном Савету. Ради тога, реч „указ" у чл. 21. закона о Државном Савету треба протегнути и на министарска решења која имају за предмет постављење, унапређење, премештај, отпуштање или пензионисање чиновника и бивају објављивана у Службеним Новинама. Тим начином се појам указа неће теорисањем проширити на нешто што није указ, него ће му се дати домашај и значење који је законодавац 1922 мислио да он има. И само у том циљу и код промене тога члана, реч указ ће имати шире значење, и то до момента кад Закон о Државном Савету и Чиновнички Закон буду доведени у сагласност.

пок. оца или њу у смислу § 226. грађ. зак., нити је доказала правичност у смислу § 200. грађ. зак. своје осамнаестогодишње државине сиорног имања, те јој је ова државина и са те стране манљива и не може јој служити као основ за прибављање својине. Није доказала ни свој навод, да јој је тапија од спорног имања за време рата уништена. Како тужитељка као наследница свог оца у смислу § 394. грађ. зак тражи "да јој се спорно имање уступи у својину, то јој је тражење основано. Зато је пресудом од 10. фебруара 1926. г. Бр. 5209. досудио тужитељици сг.орно имање у својину. Београдски Апелациони Суд у II. од. одобрио је пресуду Првостепеног Суда својом пресудом од 30. септембра 1926. г. Бр. 3032. Каса шони Суд у II. од. примедбама од 4. јануара 1927 г. Бр. 24. поништио је пресуду Апетационог Суда са разлога : „ Погрешио је Апелациони Суд ш то је овом својом пресудом одобрио пресуду Првостепеног Суда, која се заснива на признању туженог Р., јер је јасно, да је-ово признање туженога, с обзиром на број, природу и садржину њоме признатих чињеница као и с обзиром на узрочну везу између истих, квалификовано признање, те га Првостепени па ни Апетациони Суд није могао цепати, већ га је у смислу наређења § 185. грађ. суд.

СУДСКЛ И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА