Бранич

Страна 52

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

ведљиви, али врло краткорочни инфлациони порез. Тај пут је за државу врло клизав и опасан, јер инфлациона политика јавља се као стрма равница на којој се врло тешко може задржати. Сетимо се билиона и трилиона совјетске и немачке валуте за време њихове инфлације.

Да видимо, како се та инфлација показује на операцијама емисионе банке —- на том главном извору свих невоља скупоће. Да се вратимо томе моменту кад банка уместо једне милијарде банкнота пушта у саобраћај две милијарде и тиме снижава курс папирног динара на половину. Зар није све једно за њене операције ако у народу буде у оптицају једна милијарда папирних динара од сто пара као и две милијарде папирних динара у вредности од 50 пара? Куповна цена целе њене валутне масе ни мало се због тога не мења. И у једном и у другом случају она је равна истој суми. За банку је разлика само у томе што меницу у место сто динара она рачуна у 200 дин. а платежна и кредитна способност њеног клијента остаје иста, непромењена. У периоду инфлације права несрећа је сиромаштине за целу земљу па и за саму банку, кад се јавља не само падање курса папирне валуте, већ колебање курса. Ово колебање маса народна никад не доспе да схвати и не може да појми ове његове промене. Чак ни трговина, која је ближе позната са валутним питањем није у стању да правилно калкулира цене роби при сталном колебању курса валуте. Ово колебање је највеће зло економског живота земље, које може да убије сву производњу и сву трговину. Ето зашто министри финансија свих држава обраћају највећу пажњу на питање стабилизације валуте пред којим сва остала валутна питања па и подизање курса долазе на друго место. И тако са формалне стране држава дугује емисионој банци. А у истини је овај дуг фиктиван и ја не могу себи да представим на који начин и зашто држава овај дуг банци да плати? Зато да би повукла из саобраћаја извесну суму банкнота? Но ово повлачење банкнота државна власт може постићи и без отплате дуга, ако само стање новчане пијаце дозволи такву финансиску опера-

цију. Или може бити да држава мора отплаћивати свој дуг банци златом и ако је она сама добила папирни новац? Но са тачке гледишта опште-државног за какову би управо циљ држава извршила такву операцију златом? Да умножи металну подлогу банке и тиме подигне курс папирног новца; другим речима, да обори стабилизацију валуте и да је постави у стање колебања курса, колебање цена робе и колебање нивоа наднице? Подизање курса валуте постаје потпуно бесциљним финансчским ефектом, јер не треба ни за часак заборављати, да новац, банкнота мораЈу испуњавати своју управу намену и морају бити мерило цене робе; зато обарати њихову стабилизацију макар и у ефектног подизања њиховог курса, не само не доприноси никакву корист држави и народу, већ напротив причињава им велику штету, уводећи хаос у њихов економски и трговачки обрт, У суштини вредност се једног или другог артикла нимало не измењује, ако се цена његова изражава у једној банкноти од сто пара или у две банкноте од 50 пара у злату. Потпуно је пак разумљива таква новчана реформа, која би валути вратила њену праву вредност у злату. Но та је реформа — само девалвација, за чије остварење није потребно вештачко дизање курса, а тим мање је потребна отплата фиктивног државног дуга емисионој банци, јер би таква отплата у првом реду нарушила и онемогућила постигнуту стабилност валуте; у другом реду сасвим незаслужено би обогатила емисиону банку на рачун живља; у трећем реду поново би подвргла цео народ новом терету за исплату тога дуга, која је при самом свом постанку био исплаћен тим самим народом у облику инфлационог пореза (скупоће). За девалвацију неопходан је само један услов: тврда стабилизација валуте. Ако је овај услов постигнут у држави, финансиска власт смело може извршити ову новчану реформу. Али у какву би тешку незгоду запала финансиска власт пред народом, кад би почела трошити злато или друго народно богатство, купујући од емисионе банке своје законито право девалвације путем простог декрета. Иа тај начин инфлаци/а не може бити дуг емисионо] банци. Инфлација је привремени порез на народ. Али тај порез је већ одавно исплаћен и сви Шрагови су му већ одавно утрвени.