Бранич
2*
Број 3
„Б Р А Н И Ч"
Страна 51
Правни проблем инфлације — Аполон Еропкин —
Финансијска пракса европских држава после светскога рата толико је свет упознала са појмом инфлације, чак и са праксом те веома сложене финансијске појаве, да се она у наше дане представља као сасвим обична, свима добро позната и за свакога разумљива, коју је сваки на себи осетио. Скупоћа живљења, скакање индекса цена робе, намирница и на предмете потребне за живот, сада већ никога не задивљује; на њих се привикло и сваки је лепо појмио, у чему се управо састоји права садржина савремене скупоће. Ми бисмо хтели да објаснимо ово питање с друге стране, не са гледишта економског, већ са чисто правначког, тј. да говоримо о правима и дужностима, које потичу из инфлације. Савршено је очевидно, да ако је курс ове или оне новчане јединице пао због прекомерног издавања банкнота и ако емисиона банка не само укида размену папирног новца за злато, већ и признаје да не може тај курс рачунати а1 рап, то имамо посла са одређеним правним појмом банкротства, при коме се фактички не примењује баш тај процесуални институт стечаја, о коме се тако много говори и пише у последње време. Карактерни руски израз „по копјејочке за рубљу" означава на српска отварање стечајева у приватном животу и девалвацију у животу државном. Ако је на банкноти назначено да је банка обавезна исплатити, рецимо, 10 јединица металом, тада, када она у ствари вреди само једну јединицу у злату, зар није јасно да дужник не испуњава своју обавезу према повериоцу? Но ту се појављује, као резултат, правно питање: ко је поверилац, а ко дужник? За најбоље решење питања да се обратимо конкретном примеру нашој савременој инфлацији у Краљевини. Народна Банка у тешким данима финансиске оптерећености Краљевине на потраживање државе пошла је путем инфлације и постепено довела суму банкнота до огромне цифре преко 5 милијарди динара. Тако је прекорачила норму више него трипут, што оправдано утврђује да се у томе не обраћа пажња на принципе емисије банкнота а с погледом на то да се има сматрати да је Народна Банка те банкноте дала држави у зајам као дуг, јер је формални и очевидни доказ тога дуга залога државних добара које јој је држава дала. Са гледишта приватног права банка би
могла судски тражити од државе исплату дуга и ставити забрану на заложено јој имање и изложити га продаји. Но ствар се мења, ако се то правно питање посматра не са гледишта приватноправног, већ са гледишта државе: дуг државе емисионој банци јавља се као проста фикција чије би остварење на пракси донело земљи велике несреће и огромне економске потресе. Неоспорно држава није испунила своје обавезе; неоспорно је да она није исплатила свој дуг и ако је дужна. Али коме је дужна државаР — Не Оанци, већ земљи, народу. Да би питање било потпуно јасно; да представимо цифром: Замислимо, да је емисиона банка пустила у саобраћај милијарду баикнота а1-рап; затим под притиском државне власти за њене потребе емисиона банка пушта у саобраћај још једну милијарду банкнота без подлоге због чега курс динара спушта на половину, т. ј. уместо 100% вреди само 50%Какве последице изазива у земљи ово снижавање папирног динара на половину? Кад се апстрактно узме, јасно је, да се све цене намирница и робе морају удвостручити. Такво хронично економско сиромашење упропашћује цео народ у земљи, који мора своје потребе двоструко да плаћа. На тај начин инфлација постаје својом суштином терет за цео народ, како за сиромашне, тако и за богате. У осталом гај тешки терет при свој својој грубости и неправди има и једну добру страну: он не може бити дугог века и увек се јавља само за време, јер народ тај инфлациони порез неће сносити и има против тога врло озбиљну заштиту у повећању надница за труд. Сасвим разумљиво: народ преплаћујући цене намирница и робе, потпуно природно мора се бринути за извор својих доходака, који би му створили могућност за свој домаћи буџет без дефицита. Ово нивелисање цена и плате за труд долази само од себе потпуно природним путем и кад се у садашњости кгр. хлеба цеии 5 динара, никога не изненађује што је надница 50 динара; док само у самом почетку народ страда од скупоће пошто је изненађен напречац наглом скупоћом и није се могао оријентисати новим економским условима. Овим психолошким моментом пометеношћу пред силом папирног новца и користи се државна власт у критичкој периоди својих финансија, извлачећи од народа у највећој мери неспра-