Бранич

Страна 54

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

поверити лиду које изаберу обе стране споразумно у противном сама ће одредити стараоца и закуподавца решењем упутити на подизање тужбе, јер је у обостраном интересу да се спор што пре сврши: да или закупац своје ствари ослободи пописа и прими на слободно располагање и да закуподавац поверилац — своје право реализује. Суд би спорове таке по § 103. г. с. п. хитно ре-

шавао, да не би се странке одуговлачењем спора оштетиле. Овде нам се намеће питање: да ли се стриктно ове уредбе могу применити у случају, да државни чиновник у времену од 1. маја до 1. новембра или од 1. новембра до 1. маја буде без своје кривице премештен у другу варош, или се то има сматрати као ујз гаајог, но о томе у другом чланку.

Годишња Скупштина Удружења Јавних Правозаступника за Србију и Црну Гору Одржана 11. марта 1928. године у Београду

Скупштину је отворио председник Удружења у 9 часова и због слабости уступио руковођење скупштином првом потпредседнику. После топлог поздрава присутних и избора оверача записника, први потпредседник је позвао секретара Удружења да прочита годишњи извештај Управног Одбора Удружења, што овај чини. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ Управног Одбора Удружења Јавних Правозаступника за Србију и Црну Гору, поднет на годишњој скупштини одржаној у Београду 11. марта 1928. год. у просторијама Првостепеног Суда за округ Београдски. Управни Одбор Удружења Јавних Правозаступника за Србију и Црну Гору, који је изабран на годишњој скупштини 26. децембра 1926. год., има част поднети Годишњој Скупштини извештај о своме раду, почев од дана свога конституисања, па до данас. На првом састанку, који је одржан 1. јануара 1927. год., у стану г. Обрада Благојевића, адвоката овдашњег, члана Управног Одбора, извршено је конституисање према чл. 14. правила и Управни Одбор изабрао је из своје средине за председника г. Обрада Благојевића, за првог потпредседника г. Љубомира В. Стефановића, за другог потпредседника г. Д-р Драгутина П. Јанковића, за благајника г. Милутина С. Поповића и за секретаре г. г. Војислава Вујанца и Милана Ж. Живадиновића. Надзорни Одбор изабрао је себи за председника г. Сотира Аранђеловића, за потпредседника г. Теодора Богатинчевића и за секретара г. Јована Здравковића. Управни и Надзорни Одбор у овоме периоду одржали су 22 заједничке седнице, на којима су дискутована разна питања која

интересују адвокатски ред и по њима су доношене потребне одлуке. Најглавнији посао, који је привлачио сву пажњу и бригу Управе у току рада у прошлој години, био је адвокатски закон. Велика празнина, која се осећа због застарелог закона о јавним правозаступницима од 1865. год., који услед својих несавремених норми као и да не постоји, навела је још наше старије другове да се пре четрдесет и три године организују у једно удружење са једним од главних циљева да свој рад и висину свога позива очувају и подигну помоћу једног закона о адвокатима, који би одговарао тадањим потребама и захтевима једне цивилизоване државе. Из разних извештаја тадањих Управа Удружења Јавних Правозаступника види се, колико су труда њихови чланови унели да се закон од 1865. год. допуни, а доцније и да се пројекат новога закона, који је одштампан у „Браничу" од 1901. год., изгласа. — Сви ти напори су ипак остали узалудни и ако су у Управама Удружења били такви одлични чланови од којих су многи, пре или после чланства у Управи, били Министри Правде. У овоме периоду, први пут од 1865. год. пројекат закона о адвокатима прешао је праг скупштинских врата и био већ на крају дефинитивног проглашавања за закон, када је јуна 1927. год, Скупштина распуштена и када су расписани нови избори. Управа је тешким срцем примила овај факат, јер јој је требало много труда, залагања и заузимања да дође до ове тачке, али је морала сачекати свршетак изборне борбе, дан избора и састанак нове скупштине, па да се понова баци на исти посао, да понова ступи у борбу са истим тешкоћама, да би опет дошла до извесног резултата, који је обећавао да ће бити убрзо претворен у дефинитиван успех. Али је, тада, настао нерад скупштине и низале су се дуготрајне кризе,